Kurti: Pre 19 godina, na protestu protiv Ahtisarijevog plana, Unmik policija imala je za cilj da nas ubije

Pokret Samoopredeljenje, pod vođstvom Albina Kurtija, odao je počast i položio cveće na spomen-ploču Arbena Dželjadinija i Mona Baljaja povodom 19. godišnjice njihove pogibije tokom protesta 10. februara 2007. godine. Kurti je kazao da su tog dana izašli kako bi se usprotivili planu Martija Ahtisarija, a da je policija Unmika prekinula njihov marš, ne da bi ih zaustavila, već da bi ih ubila.

„Taj 10. februar uvek vraća sećanje koje ključa u našim mislima i telima. Pre 19 godina, okupili smo se u Ulici car Justinijan, gde je Pokret Samoopredeljenje imao svoje sedište u naselju Pejton. Iz Ulice car Justinijan nastavili smo ka Ulici Garibaldi da bismo stigli na Trg Skenderbeg, ali upravo ovde naš marš je zaustavila policija Unmika, dakle u Ulici Majke Tereze. Bilo je hiljade demonstranata, a zajedno s nama na čelu bio je i simbol nacionalnog otpora Adem Demaći, koji je tada imao 71 godinu. Na tom protestu protivili smo se paketu izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija, kao kompromisu koji je označavao nepravdu prema našem narodu i našim pravima. I sam Ahtisari je rekao da je njegov predlog kompromis, a mi smo bili uvereni da je to preveliki kompromis jer je sadržavao mnogo ustupaka", naglasio je Kurti, prenosi Ekonomija onlajn.

Osvrnuo se i na detalje Ahtisarijevog plana i na predloge koji su izazvali protest demonstranata.

„Šest su bili ključni. Prvo, tim paketom Kosovo je bilo primorano da uspostavi decentralizaciju po etničkoj osnovi, a mi smo smatrali da nam je decentralizacija potrebna posle suvereniteta i da ona treba da bude finansijska i funkcionalna, ali ne i etnička. Drugo, predviđen je još jedan ustupak, ekstrateritorijalnost pravoslavnih crkava i manastira, koji su čak bili pod srpskim nadzorom u 45 posebnih zona. Mi smo bili za saradnju i međureligijsko delovanje, a ne za podele i razdvajanja. Želeli smo Kosovo kao demokratsku i parlamentarnu republiku u kojoj dominira volja većine, ali bez gaženja prava manjina. Međutim, protivili smo se svim mogućim privilegijama koje oštećuju, sprečavaju i ograničavaju volju većine i kritikovali smo rezervisana mesta koja su označavala unutrašnju asimetriju, narušavajući je“, rekao je on.

Kurti je rekao da je i sam Unmik priznao krivicu za ubistvo Arben Dželjadinija i Mona Baljaja, ali da, uprkos tome, konkretna pravda za njih nije tražena, niti sprovedena.

„To su bili veliki ustupci kojima smo se mirno suprotstavljali svojim telima. Ali ovde gde se sada nalazimo, naš marš je blokiran i odmah je bačen suzavac, koji je otežao da prepoznamo jedni druge, a kamoli da vidimo malo dalje gde se ko nalazi. I samo osam sekundi nakon bacanja suzavca, policija Unmika počela je da gumenim mecima, kojima je rok trajanja istekao pre 11 godina, puca na demonstrante, uglavnom u njihove glave i grudi. Ukupno 232 metka, 11 godina nakon isteka roka, osam sekundi posle suzavca - tada se malo šta jasno videlo. Ubili su Arben Dželjadinija i Mona Baljaja, a 84 demonstranata je lakše i teže povređeno“, rekao je Kurti.

Na kraju svog obraćanja rekao je da je policija Unmika tada imala jedini cilj - da ih ubije, a ne da ih zaustavi.

„Arben Dželjadini i Mon Baljaj su mučenici volje za slobodom, kao što piše na ploči ovde, u Ulici Majke Tereze u centru prestonice, i oni su naše trajno sećanje u temeljima Pokreta Samoopredeljenje i poglavlja koja su usledila u našem rastu i usponu, uvek u službi albanskog naroda i države Kosovo. Mnogi od vas su učesnici te demonstracije od 10. februara 2007. godine, na kojoj je broj uhapšenih bio pet puta manji od broja povređenih. Policija Unmika izašla je ne da nas zaustavi ili uhapsi, već da nas ubije. Ubili su Arbena i Mona, ali se rodilo nešto nezaustavljivo, što je oličenje volje naroda i njegovog stalnog napretka“, kazao je Kurti.