Od Briksa do nove svetske ekonomske arhitekture: Svet sa više centara

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni izveštač iz Nju Delhija

Dok se svetska ekonomija suočava sa sve većim trgovinskim tenzijama, sankcijama i borbom za kontrolu nad energijom, tehnologijom i strateškim sirovinama, Briks pokušava da izgradi mrežu ekonomskih odnosa koja bi državama članicama ponudila više mogućnosti i manju zavisnost od postojećih finansijskih kanala.

Na 18. samitu Briksa, koji će biti održan u Nju Delhiju od 12. do 14. septembra, upravo će pitanja plaćanja, nacionalnih valuta, finansiranja, trgovine, energije i strateških sirovina biti među temama koje će pokazati koliko je ova grupa spremna da svoje ekonomske kapacitete pretvori u konkretnu alternativu postojećem međunarodnom sistemu.

Briks danas čini 11 zemalja - Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, Saudijska Arabija, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija, Iran i Indonezija. Njegov ekonomski potencijal može se posmatrati kroz tri međusobno povezana stuba: plaćanja, finansiranje i realnu ekonomiju.

Prvi stub čine nacionalne valute i prekogranična plaćanja, drugi razvojne banke i novi izvori kapitala, a treći energija, proizvodnja, infrastruktura, hrana i strateške sirovine.

Prelomna tačka bio je samit u Kazanju 2024. godine, kada su u prvi plan stavljeni veće korišćenje nacionalnih valuta i razvoj prekograničnih plaćanja. Nije bila reč o stvaranju jedinstvene valute BRIKS-a, već o izgradnji većeg broja mogućnosti za trgovinu i finansijske transakcije izvan tradicionalnih kanala.

Ruski predsednik Vladimir Putin tada je naglasio da Moskva ne vodi „anti-dolarsku kampanju“, već traži nova rešenja zbog ograničenja pristupa delu dolarskih transakcija. U fokusu su nacionalne valute, nezavisni sistemi plaćanja i infrastruktura koja bi smanjila zavisnost od spoljnog uticaja.

Suština je da različite nacionalne valute mogu međusobno da funkcionišu i bez stvaranja zajedničke valute. Indija ima UPI, Brazil sistem „Pix“, dok Kina razvija digitalni juan. Razgovori o povezivanju sistema brzih plaćanja otvaraju mogućnost da prekogranične transakcije budu brže i uz manju zavisnost od tradicionalnih finansijskih posrednika.

Drugi stub je Nova razvojna banka, koju su osnovali Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Banka je kasnije proširila članstvo. Do sredine 2026. godine odobrila je 141 projekat, sa ukupnim finansiranjem od oko 44 milijarde dolara. Finansira energetiku, saobraćaj, vodu, digitalizaciju i drugu infrastrukturu, uz sve veći značaj finansiranja u lokalnim valutama.

Primer Brazila pokazuje kako ova ideja izgleda u praksi. Nova razvojna banka je 2024. odobrila 1,425 milijardi kineskih juana za modernizaciju elektrodistributivne infrastrukture u državi Sao Paulo, dok je ugovor potpisan 2025. godine. Veliki infrastrukturni projekat tako je finansiran u valuti koja nije američki dolar.

Veza je jasna: kapital – razvojna banka – nacionalna valuta – infrastruktura – nova trgovina.

Treći stub čine energija, proizvodnja, transport, hrana i strateške sirovine.

Razmere potencijala Briksa pokazuju i brojke. Jedanaest članica obuhvata oko 48,5 odsto svetskog stanovništva i približno 36 odsto svetske teritorije. Zajedno proizvode oko 43,6 odsto svetske nafte i oko 36 odsto prirodnog gasa. Na zemlje BRIKS-a otpada i oko 72 odsto svetskih rezervi retkih zemnih minerala, dok njihov udeo u proizvodnji mineralnog uglja prelazi 78 odsto.

Prema paritetu kupovne moći, zemlje Briksa zajedno čine oko 40 odsto svetske ekonomije.

Rusija je velika energetska i sirovinska sila, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati važni energetski centri, Iran veliki proizvođač energenata, Brazil ima ogroman poljoprivredni i rudni potencijal, Kina je industrijska sila i ključna zemlja u preradi kritičnih minerala, dok je Indija ogromno tržište i sve važniji proizvodni centar.

Članice Briksa proizvode oko 61 odsto svetskog pirinča, 53 odsto soje, 47 odsto pšenice i 43 odsto kukuruza.

Posebno mesto imaju litijum, nikl, bakar, kobalt, grafit i retke zemlje. Oni su ključni za baterije, električna vozila, elektroenergetske mreže i savremenu tehnologiju.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, globalna potražnja za litijumom mogla bi da poraste sa oko 205.000 tona 2024. na gotovo 930.000 tona do 2040. godine – više nego četiri puta. Istovremeno, tri najveće zemlje u preradi litijuma 2024. držale su oko 96 odsto svetskog kapaciteta prerade.

Zato kontrola nad rudnicima više nije dovoljna. Sve važnija postaje kontrola nad preradom, tehnologijom i lancima snabdevanja.

Tu se tri stuba Briksa spajaju. Platni sistemi omogućavaju transakciju, finansijska infrastruktura obezbeđuje kapital, a realna ekonomija proizvodi robu, energiju i infrastrukturu koji stvaraju novu trgovinu.

Iran posebno pokazuje zašto ova arhitektura dobija geopolitički značaj.

Sjedinjene Američke Države su 24. avgusta otvorile novu, širu fazu ekonomskog pritiska na Iran, uvevši sankcije protiv gotovo 60 pojedinaca, kompanija i brodova. Američki ministar finansija Skot Besent najavio je i širu primenu sekundarnih sankcija prema državama i kompanijama koje posluju sa Teheranom.

Iran je član Briksa, a Teheran je u avgustu najavio da će uskoro pristupiti Novoj razvojnoj banci. Banka, međutim, do tada nije zvanično potvrdila njegovo članstvo.

Sankcije tako postaju jedan od testova za Briks. Ako trgovina zavisi od jednog sistema, pritisak može pogoditi i trgovinske partnere. Alternativni platni sistemi, nacionalne valute, razvojne banke i različiti izvori kapitala mogu taj prostor da smanje.

Ipak, Briks nije Evropska unija. Nema zajedničku centralnu banku ni jedinstvenu monetarnu politiku. Njegove članice imaju različite interese, a neke su međusobno i konkurenti.

Zajednička tačka zato nije stvaranje jedinstvenog ekonomskog sistema, već potreba za većim izborom i većom otpornošću na spoljne pritiske.

Novu arhitekturu zato treba posmatrati kao mrežu: više valuta, više finansijskih centara, više izvora kapitala i više trgovinskih pravaca.

To ne znači da će dolar nestati. Mnogo je realnije očekivati postepenu promenu njegove relativne uloge. Ona može nastajati kroz trgovinu, kredite, infrastrukturne projekte, digitalna plaćanja i poslove sa energijom i strateškim sirovinama.

Alternativna ekonomska arhitektura, dakle, više nije samo tema dugoročnih rasprava. Njeni pojedinačni elementi već postoje – nacionalne valute u međusobnoj trgovini, sistemi brzih plaćanja, razvojne banke, finansiranje u lokalnim valutama i sve veća povezanost energetskih, industrijskih i sirovinskih tržišta.

Zbog toga će Nju Delhi od 12. do 14. septembra biti važna tačka u tom procesu.

Indija, koja tokom 2026. predsedava Briksom, samit organizuje pod temom „Izgradnja otpornosti, inovacija, saradnje i održivosti“, uz naglasak na pristup usmeren na ljude i čovečanstvo.

I sam logo indijskog predsedavanja nosi tu poruku. Latice u bojama zemalja članica Briksa simbolizuju njihovu zajedničku snagu i jedinstvo, dok je u središtu gest „Namaste“, kao simbol poštovanja, topline i skladne saradnje.

Od samita se ne očekuje stvaranje novog svetskog finansijskog sistema preko noći. Ali može postati jasnije da li se tri elementa – plaćanja, finansiranje i realna ekonomija – sve više povezuju i da li Briks uspeva da izgradi širu mrežu ekonomskih odnosa.

Ako se taj proces nastavi, najveća promena možda neće biti ukidanje postojećeg sistema, već nastanak sveta u kojem nijedan finansijski, trgovinski ili ekonomski centar više nema isti stepen odlučujuće kontrole.

Drugim rečima, ne mora nastati „svet bez dolara“ da bi nastao svet sa više ekonomskih centara.