Kurti: Želeo sam da potpišem sporazum i aneks u Ohridu

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je večeras da je došao u Ohrid sa namerom da potpiše osnovni sporazum i aneks o implementaciji, ali da je druga strana, kao i 27. februara, to odbila.

„Postigli smo dogovor o aneksu koji će regulisati implementaciju osnovnog sporazuma. Na drugoj strani, kao i 27. februara, imali smo odbijanje potpisivanja aneksa, kao i ranije sporazuma“, rekao je Kurti.

On je dodao da je sada na Evropskoj uniji da „učini status aneksa obavezujućim i pravosnažnim“.

„Nadam se da će aneks brzo biti objavljen na sajtu Spoljne službe EU. Videćete šta je u njemu, a šta nije“, rekao je Kurti.

Na pitanje da li je bilo reči o izborima na severu Kosova i povratku Srba u institucije, Kurti je takođe rekao da o tome nisu razgovarali, navodeći da su to unutrašnje stvari institucija na Kosovu.

„Mi ćemo donositi sve neophodne odluke, da se izbori održe“, rekao je Kurti.

On je rekao i da je neko iz Beograda naredio 5. novembra da poslanici Srpske liste daju kolektivne ostavke, kao i gradonačelnici četiri opštine, i više od 400 policajaca...

„To je bila greška. Ne može se biti autentični političar i predstavljati građane ako se krene sa kolektivnim ostavkama, samo zato što ti je neko iz Beograda to naredio. Oni bi trebalo da predstavljaju i služe građanima, a ne jednom čoveku u drugoj državi“, rekao je Kurti.

Na pitanje da li se zalaže za povratak Srba na Kosovo i za njihova prava, Kurti je rekao da se zalaže za prava svih na Kosovu, i onih koji su tu, i onih koji su otišli i žele da se vrate, a imaju svoju imovinu na Kosovu.

Kako je rekao, ima mnogo onih koji su već prodali svoju imovinu, kuće, zemlju.

„Ali, ima i onih koji imaju svoju privatnu imovinu, i naravno da se zalažem za prava svih ljudi, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost“, rekao je Kurti.

On je kazao da sporazum koji je potpisan 2013. i 2015. nije o Zajednici srpskih opština, već o Zajednici opština sa srpskim većinskim stanovništvom, ističući da na Kosovu ne postoje opštine formirane po nacionalnoj i etničkoj pripadnosti.

Kako je naveo, prema predlogu Martija Ahtisarija opština na Kosovu je snažna, odnosno građanin ne može bez opštine.

"Takva je struktura, neke opštine imaju veće nadležnosti i naš Ustav koji u suštini ima Ahtisarijev predlog je takav da ne dozvoljava da se omalovažava opština, što je tendencija u Beogradu", kazao je Kurti.

Ističe da su gradonačelnici svih opština izabrani direktnim glasanjem građana.

"Teško je uzeti kompetencije opštini. Član 10 osnovnog sporazuma, koji znači de fakto međusobno priznavanje Srbije i Kosova, podrazumeva da će se svih 39 sporazuma sprovesti. U okviru toga su i onaj iz 2013. i 2015, ali ponavljam da sprovođenje ne može, niti mora da bude u suprotnosti sa našim Ustavom i rekao sam i Vučiću i predstavnicima EU da se bolje pripremimo i ne ponavljamo grešku i izgubimo još jednu deceniju", kazao je Kurti.

Navodi da u aneksu piše da se počinje sa razgovorima što se tiče "samouprave srpske zajednice" i pojašnjava da srpska zajednica i ZSO nisu jedna ista stvar.

"O svemu se tome razgovara, te razgovore smo počeli, ali treba još mnogo da bismo došli do konkretnog zaključka. Ja sam premijer svih građana Kosova i ne želim da ikoga tlačim ili diskriminišem po etničkoj pripadnosti. Zato što sam Albanac bio sam diskriminisan i neću i ne želim ikome drugome to da uradim", naveo je kosovski premijer.

On je rekao i da se na Kosovu što pre mora pokrenuti rešavanje pitanja nestalih osoba i da na toj teritoriji ima trenutno 1.617 nestalih, od kojih su, kako kaže "ogromna većina Albanci, ali ima i Srba i Roma".

„Prošle godine 18. avgusta, mi smo se dogovorili o jednom tekstu sporazuma što se tiče nestalih osoba, ali nažalost taj dan predsednik Srbije to nije hteo da potpiše, baš kao ni danas“, rekao je Kurti.

Kurti je tako odgovorio na pitanje novinara da li je na današnjem sastanku bilo dogovora oko problema nestalih osoba.

Naglasio je da treba da se aktuelizuje pitanje nestalih bez obzira na nacionalnu pripadnost.

„Na Kosovu je 1.617 nestalih, među njima je ogromna većina Albanaca, ali ima i Srba i Roma i bez obzira odakle potiču i kakva im je nacionalna ili verska pripadnost mi ćemo se maksimalno angažovati da se što pre obelodani njihova sudbina i da se omogoći sprovođenje pravde“, naveo je Kurti.

Poručio je da se na ovom pitanju mora radiiti gde god ima nestalih tokom rata, jer, kako kaže, nisu samo oni žrtve već i njihove porodice i rodbina.