Kusari Ljilja: Prvi ozbiljan raskol između Kurtija i Osmani nastao zbog bezbednosne situacije na severu

Predsednica Alternative Mimoza Kusari Ljilja izjavila je da je prvi ozbiljan raskol u odnosima između premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija i bivše predsednice Vjose Osmani nastao tokom upravljanja bezbednosnom situacijom na severu Kosova.

Kusari Ljilja, koja je i ministarka industrije, preduzetništva i trgovine u tehničkom mandatu, u emisiji „Izborni intervju“ na Kosova presu rekla je da su tenzije između Kurtija i Osmani nastale 2024. godine zbog razlika u institucionalnom pristupu prema delovanju u severnim opštinama.

Prema njenim rečima, nekoordinacija i nedostatak komunikacije između institucija bili su ključni faktor u stvaranju političke distance između njih dvoje.

Kandidatkinja za poslanicu iz Pokreta Samoopredeljenje iznela je detalje sa sastanka koji je imala sa Osmani u novembru 2024. godine, kada je, kako kaže, primetila razlike između Osmani i vlade u tom periodu.

„Postojala su pitanja unutar institucionalnih odnosa između Osmani, Kurtija i Gervale, kao što je kasnije i postalo javno. Mislim da komunikacija i pristup koji gospođa Osmani sada ima prema Pokretu Samoopredeljenje ne čine uslugu kampanji... Osetila sam pritisak, osetila sam da ona nosi to nezadovoljstvo koje postoji prema vladi, ali mi nije delovalo ni kao pravi trenutak, ni pravi oblik, ni prilika da ja to tretiram, jer nisam bila deo toga. Nisam tada razgovarala o tome, niti su to pitanja koja sam ranije čula, prvi put sam ih čula sada kada ih je pomenula i ne verujem da stoje. Bilo je, da, problema u komunikaciji uglavnom u vezi sa situacijom na severu. Najveći raskol ili nedostatak komunikacije dogodio se onda kada je premijer Kurti insistirao da se zadrže gradonačelnici koje je Pokret Samoopredeljenje dobio u dve opštine, u Severnoj Mitrovici i Leposaviću, u zgradama opština, posebno u Leposaviću, ako se sećate, sa Ljuljzimom Hetemijem“, izjavila je ona.

Komentarišući mogućnost saradnje sa bivšom predsednicom Osmani, sada nosiocem izborne liste Demokratskog saveza Kosova, Kusari Ljilja je rekla da njena aktuelna politička retorika ne ide u pravcu ujedinjujuće figure, kakvu zahteva institucionalna uloga predsednika.

Očekuje još bolji rezultat Samoopredeljenja

Ipak, naglasila je da komunikacija između albanskih političkih snaga ostaje neophodna.

Upitana da li ima prostora za saradnju sa Vjosom Osmani, Kusari Ljilja odgovara da Osmani trenutno ne predstavlja osobu koja ujedinjuje.

„Verujem da iz diskusija i retorike koja se sada koristi ne proizlazi duh ujedinjujuće ličnosti, jer funkcija predsednika ili predsednice uvek zahteva tu ulogu osobe koja ujedinjuje, a sada ide u suprotnosti sa vrednostima koje je gospođa Osmani pokušavala da promoviše dok je pretendovala na drugi mandat, dok je još bila na funkciji. Kada je govorila da je svi žele, samo Samoopredeljenje ne želi da je predloži. Iz mog političkog iskustva kažem da u politici uvek treba ostaviti prostor za komunikaciju. Posebno između albanskih partija koje imaju parlamentarno učešće i koje moraju makar da komuniciraju i o stvarima oko kojih se ne slažu. Komunikacija i dijalog nemaju alternativu u parlamentarnom jeziku“, dodala je ona.

Govoreći o izborima, Kusari Ljilja je izrazila optimizam u vezi sa rezultatom Samoopredeljenja, navodeći da bi vladajuća partija mogla da ostvari još bolji rezultat nego na prethodnim izborima.

Ona je ovu procenu povezala sa mobilizacijom na terenu i podrškom građana koja, prema njenim rečima, raste.

„Mislim da će Pokret Samoopredeljenje proći još bolje nego u decembru. Po raspoloženju, podršci i mobilizaciji koju vidimo na terenu, i to govorim bez osećaja da neko spolja govori građanima šta je važno... Deluje kao spontanost, svest građana da, ako žele da daju više Pokretu Samoopredeljenje i da pobeda bude još jasnija, oni će to i učiniti. To je moja percepcija koju osećam i vidim na sastancima sa građanima širom Kosova. Drugo, osećaj da, uprkos rastu većine, izborni sistem Kosova, sa rezervisanim mestima u Skupštini za nevećinske zajednice, ipak ograničava politički subjekt da ima više mandata. Ako bi neko osvojio 51 odsto glasova, to bi u prevodu na broj mesta trebalo da bude više od 60 poslanika, zar ne? Međutim, imamo sistem rezervisanih mesta za nevećinske zajednice i zato dolazi do ove disproporcije“, naglasila je Kusari Ljilja.

O dodatku od 100 evra i avio-kompanijama

Prema njenim rečima, podela dodataka od po 100 evra i subvencionisanje avionskih karata za dijasporu u vrednosti od dva miliona evra ne predstavljaju kupovinu glasova. Naglasila je da su to nastavci socijalnih politika koje povećavaju blagostanje građana, odbacujući optužbe opozicije da se javni novac koristi za izborne koristi.

„Vlast se zloupotrebljava kada se javna imovina koristi za ličnu korist. Kada se javna imovina koristi za podizanje blagostanja građana, to nije zloupotreba vlasti. To je povećanje blagostanja i dobro upravljanje. Nikako ne, jer nije jednokratno. To su odluke koje će se nastaviti i doprineti povećanju blagostanja građana. Neka dođe druga vlada i neka kaže da će smanjiti dodatke za porodilje. Ili dodatke za decu. Ili da će ukinuti mehanizme podrške različitim kategorijama. Mnogo se govorilo o dva miliona evra koji su investirani ili će biti uloženi kako se tokom leta ne bi izgubile avionske linije za naše iseljenike koji dolaze. Vrednost doznaka koje dolaze u Republiku Kosovo tokom godine prelazi milijardu evra. Ako se dva miliona evra daju kao podrška ili garancija da se ne otkažu letovi za dijasporu, to bi sigurno sprečilo mnogo više putovanja automobilima i mnogo više mogućih problema“, izjavila je Kusari Ljilja.

U svojoj oceni šestogodišnjeg perioda vlasti, Kusari Ljilja je rekla da je jedno od glavnih dostignuća bilo institucionalno konsolidovanje.

Prema njenim rečima, posebna pažnja posvećena je stabilnosti na severu i funkcionisanju institucija u tom delu Kosova, kao i jačanju javnih usluga uopšte.

„Duboko sam uverena da je došlo do stabilizacije, do povratka u tačku u kojoj je čitava republika jedna teritorijalna celina i više nema sumnji u vezi sa sudbinom i statusom jednog važnog dela teritorije Republike, tih 17 odsto na severu Kosova. Čini mi se da se često olako prelazi preko toga ili se samo govori: šta ste uradili za ovih šest godina, koji je najveći projekat? Ja bez ikakvog oklevanja kažem da je najveći projekat upravljanja, odnosno vlade Kurti, očuvanje teritorijalne celine, uspostavljanje institucionalnog prisustva na celoj teritoriji i stvaranje, odnosno vraćanje osećaja prisustva države u svakom delu zemlje. Razlog zbog kojeg se pominju samo autoputevi ili samo putevi jeste to što je ranije upravo to postavljeno kao standard. Ne kažem da putevi nisu važni, veoma su važni, kao i povezanost i infrastruktura. Ali osim puteva i povezanosti, bilo je mnogo drugih projekata koji se pominju i koji su omogućili povratak pružanja javnih usluga, počev od bolnica. Da li je to dovoljno? Još nije, ali je definitivno veoma važno“, naglasila je ona.

S druge strane, razvoj industrijskih zona, poput onih u Đakovici, Lipljanu i Glogovcu, kao i strane investicije u vrednosti većoj od milijardu evra, pomenuti su kao dokaz rada vlade u ekonomskom sektoru, uz poređenje ekonomskog razvoja sa socijalnom podrškom.