Lajčak: Dijalog Beograda i Prištine nije jednostavan, verujem da ćemo veoma brzo videti konkretne rezultate

Kriza u Bosni i Hercegovini trenutno je najozbiljniji problem na Zapadnom Balkanu, a kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak smatra da će "dijalog veoma brzo dati konkretne rezultate".

Lajčak je za audio potcast banjalučkog portala Buka pored situacije u BiH, govorio i Severnoj Makedoniji i Albaniji, ali i dijalogu Beograda i Prištine, ali odnosima sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom. 

"EU ima odličnu saradnju sa SAD kada je reč o svim pitanjima vezanim za Zapadni Balkan. Lično sam često u kontaktu sa Gabrijelom Eskobarom i naše procene svega što se dešava u regionu su slične. Naravno, korupcija je jedan od problema u svim zemljama Zapadnog Balkana i zbog te pojave građani gube poverenje u institucije i njihove lidere. U BiH je situacija još složenija zbog komplikovane ustavne strukture zemlje. Međutim, moram ponoviti koliko god puta treba da je rešenje u dijalogu svih, jer nametanje jednih rešenja protiv interesa drugih nema šansu da opstane. Rešenje mora biti prihvatljivo za sve", rekao je Lajčak.

Kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, Lajčak ističe da je to osetljivo pitanje za obe strane.

"Međutim, dijalog traje duže od decenije i doneo je niz konkretnih i dobrih rešenja.  Dijalog nema alternativu i to potvrđuju lideri i na Kosovu i u Srbiji i on je ključan i za normalizaciju evropskih odnosa i za napredak na njihovom evropskom putu. Danas smo u situaciji da imamo lidere sa snažnim mandatom i u Beogradu i u Prištini. Oni imaju snagu da donesu rešenja i u fazi smo da pregovaramo o tome kakav je najbolji mogući put naprijed. Lideri su sastali u junu i julu u Briselu i spremni su da dođu ponovo. Radimo na tome da taj sastanak proizvede i neke konkretne odluke. Taj dijalog nije jednostavan, ali on postoji i verujem da ćemo videti i konkretne rezultate veoma brzo. Eskalacija nije u interesu ni jedne ni druge strane. Međunarodna zajednica je izričita kada kaže da nema alternative dijalogu i da ne postoje zaobilazni putevi. Očekujemo aktivno i ozbiljno angažovanje i Srbije i Kosova. Imamo i dokumente koje govore to i naši partneri su svesni toga", smatra Lajčak.

Velika Britanija je imenovala Piča kao specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, a Lajčak veruje da bi "svima bilo jednostavnije da se bavimo svojim poslom".

"Međutim, region je navikao na povećano angažovanje međunarodne zajednice. Nažalost, i dalje postoji potreba za tim. EU nema nameru niti ambiciju da „mikro-menadžmentom“ regiona, ali jednostavno naše prisustvo je potrebno. EU ulaže milijarde evra u napredak Zapadnog Balkana. Kada govorimo o političkom angažovanju, želio bih da istaknem kao pozitivnu stvar vrlo usku saradnju koju imamo sa SAD-om i administracijom Džoa Bajdena. Stvarno delimo istu viziju a to je Balkan koji je u EU i deli njene vrednosti.  Rekli ste da je Britanija najavila svog predstavnika. Susreli smo se njim i ja i gospodin Eskobar i šest šefova diplomatija iz regiona u Londonu. Glavna poruka tog sastanka je bila da ne postoji druga budućnost za Zapadni Balkan osim evropske, ne postoji druga agenda osim evropske, ne postoji drugi način normalizacije odnosa Srbije i Kosova od dijaloga EU a naravno da smo prenijeli i britanskom izaslaniku Stjuartu Piču da je dobrodošao da se priključi tim naporima i da smo svi u istom timu. Pič je to apsolutno potvrdio". 

Na pitanje koja mu od balkanskih zemalja zadaje najviše "glavobolje", Lajčak kaže da je "Zapadni Balkan jedan vrlo originalan region".

"Prema njemu čovek ne može da ima racionalan već emitovan odnos, jer je to region koji generiše puno emocija. Sigurno da ima taj odnos, zasnovan na sopstvenom iskustvu. To da sam puno godina uložio u to da moja zemlja, Slovačka, postane evropska ne samo u geografskom već u vrednosnom i smislu članstva u EU. Znam i koliko je to pomoglo mojoj zemlji i želim da mojim ličnim iskustvom da pomognem Zapadnom Balkanu jer ne verujem da postoji bolja alternativa i bolja budućnost od članstva u EU. Kada pričamo o regionu, vidim četiri izazova. Najneposredniji je da Severna Makedonija i Albanija počnu što pre da vode pregovore o priključenju EU. Najozbiljniji problem je kriza u BiH. Izazov od najvećeg strateškog značaja je normalizacija odnosa Beograda i Prištine, jer se to ne tiče samo za te dve zemlje budući da Srbi i Albanci žive u svakoj zemlji na Balkanu i odnos Srbije i Kosova utiče na regionalnu saradnju, zato je rešenje tog pitanja od najvećeg strateškog značaja. I izazov za koji smatram da je najfundamentalniji je pitanje kakav će biti Balkan. Da li će biti Balkan koji deli evropske vrednosti, koji promoviše demokratiju i vladavinu prava, koji se bori protiv korupcije i u kojem ima nezavisnih medija i građanskog društva? Ili ćemo dobiti društva u kojima nema ništa od toga a da imamo neku vrstu autoritativnih vlada bez poštovanja evropskih vrednosti. Ta utakmica se dešava upravo dok razgovaramo i mislim da je jako bitno i za EU i za zemlje regiona da se pridruže ne samo administrativno već pre svega po zajedničkom sistemu vrednosti", završio je Lajčak.