Latinović: "Neplanirani spoljni igrači" - najveći izazov nove evropske administracije

Bivša ambasadorka pri Oebsu Branka Latinović ocenila je da će Zapadni Balkan biti u fokusu i sledeće evropske administracije, a da za neuspeh u okončanju dijaloga Beograda i Prištine uzroke ne treba tražiti samo u EU, već i u “neplaniranim spoljnim igračima”.

“Pitanje Zapadnog Balkana je naravno u kontekstu širenja i pridruživanja država regiona EU jedno dugoročno pitanje i ono je na dnevnom redu, odnosno u programu rada dugi niz godina. Sigurno da sve što se desilo na istoku Evrope, rat u Ukrajini, dodatno je ubrzao čitavu tu agendu kako bi se region inkorporirao, ušao u EU sa odgovarajućim planovima, dinamikom, uslovima koji treba da se sprovedu”, kazala je Latinović za Kosovo onlajn.

Ona je navela da je odlazeći sastav Evropske komisije bio posvećen dijalogu Beograda i Prištine i da o tome svedoči imenovanje specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka, kao i da se u pregovarački proces zatim uključio i visoki predstavnik za spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku Žozep Borelj.

Međutim, ističe Latinović, oni u tome nisu uspeli, a razloge, tvrdi, treba tražiti i u “neplaniranim spoljnim igračima”.

“Čitavi alati i taktika međunarodnih organizacija i činilaca se promenila. Ni rečnik nije kao što je bio devedesetih godina i ovakav izmenjen pristup treba sagledati u novim realnostima i novim okolnostima. Da li su oni u tome uspeli - pa nisu. Da li su imali ambicija - jesu. Da li su imali političke volje i želje - mislim da jesu. E sad, neke druge stvari su na to uticale. Naravno, ne treba tu isključiti ni angažovanje nekih neplaniranih spoljnih igrača”, naglasila je Latinović.

Ona kaže da u tom svetlu treba posmatrati i poteze kosovoskog premijera Aljbina Kurtija.

“Lično mislim da ova tvrdoglavost Kurtija da odbija bilo kakav dogovor, odnosno uvek iznalazi neki izgovor da se postigne dogovor vezano za nastavak korišćenja dinara na teritoriji Kosova nije izraz samo njegove tvrdoglavosti i njegove upornosti, nego verovatno da tu po stoje neki drugi činioci koji stoje iza njega i koji ga ohrabruju da na tome istraje. S druge strane, sami predstavnici Evropske komisije nemaju instrumenata, nemaju način da to podstaknu, da se reguliše na drugi način. Pokušalo se sa nekakvim sankcijama, blagim, koje u praksi skoro nisu bile ni primenjene”, objasnila je Latinović.

Zato je, dodaje, zadatak naredne Evropske komisije da napravi paket mera kojim bi se takva opstrukcija sprečila, a Priština ispunila dogovoreno.

“Ostaje da se vidi za zadatak naredne Evropske komisije kako će se ovo pitanje upakovati, odnosno napraviti paket koji će omogućiti tu normalizaciju odnosa na način da Priština ispuni svoje obaveze, pre svega vezane za Zajednicu srpskih opština, ali i sve drugo što je vezano za to”, zaključuje Latinović.