Evropa uoči izbora - da li će pucnji u Fica uticati na već podeljenu EU?

Atentat na premijera Roberta Fica duboko je potresao slovačko društvo, ali i bacio senu na već polarizovanu političku klimu u celoj Evropi. Dok analitičari predviđaju velike promene u evropskom političkom pejzažu ovog leta, incident je izazvao dodatnu zabrinutost uoči junskih izbora za Evropski parlament.

Centralna figura slovačke politike, premijer Robert Fico, postao je meta brutalnog napada, ostavljajući u šoku ne samo naciju, već i čitavu Evropu. Iako se o motivima napada u javnosti i dalje samo nagađa, neosporna je činjenica da je politička scena u Slovačkoj sada suočena s dramatičnim podelama, a mnogi se pitaju mogu li se ta previranja preliti i na ostatak EU koju u junu očekuju izbori za Evropski parlament.

"Šokantno je da neko može da postane žrtva svojih političkih ideja. Tri nedelje pred izbore ovo je krajnje alarmantno", izjavio je nakon atentata na Fica belgijski premijer Aleksandar De Kru, čija zemlja predsedava EU.

Napad na Fica jeste najteži, ali ne i jedini napad na evropske političare. Ranije ovog meseca, član Evropskog parlamenta Matijas Eke, koji je i član Socijaldemokratske partije kancelara Olafa Šolca, brutalno je pretučen u Drezdenu dok je lepio predizborne plakate. Nekoliko dana kasnije glavnog kandidata slovenačke Narodne stranke (SLS) na izborima u EU Petera Gregorčiča muška osoba je udarila pesnicom na javnom skupu u mestu Metlika u južnoj Sloveniji.

Programski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić kaže za Kosovo onlajn da u svetu generalno postoji politička polarizacija koja se reflektuje i u okviru domaćih političkih scena u evropskim državama, ali smatra da napad na slovačkog premijera ima svoje unutrušnja faktore.

“U Slovačkoj je, naravno, to dodatno kontroverzno pitanje zato što je u pitanju napad na premijera koji je u oktobru prethodne godine započeo svoj treći mandat i spada u jednu od kontroverznijih ličnosti u slovačkoj politici. Tako da je to bio neki trend koji ima i svoje slovačke faktore, odnosno dinamiku njihove unutrašnje politike”, kaže naš sagovornik.

Što se tiče efekta koji bi ovaj napad mogao da ima na izbore za Evropski parlament, objašnjava da je uticaj Slovačke veoma ograničen, pa je to više pitanje političke atmosfere.

“U Evropskom parlamentu ima 705 poslanika. Slovačka će na novim izborima davati samo 15. Tako da su to marginalne razlike što se samog rezultata tiče. Više je to pitanje političke atmosfere i da li će zapravo građani iz empatije više prići njegovoj partiji”, rekao je Milić.

Navodi da poslednje ankete pokazuju da će desne snage u EU imati određeni rast, ali objašnjava da će on i dalje biti limitiran.

„Da bi se ostvarila veća promena u EP bitno je da desničarske snage značajno ojačaju u najvećim državama, u najmnogoljudnijim državama, jer one daju najveći broj poslanika. I tada će to najviše da se vidi u rezultatima“, kaže programski direktor „Novog trećeg puta“.

Ocenjuje da napad na Fica može da da snage nekim populističkim snagama u širem smislu, ali napominje da je Fico lider koji originalno ne dolazi iz desnog političkog spektra.

“On je originalno iz levog političkog spektra, iz zone reformisanih komunista koji su postali socijaldemokrate. Međutim, on je kroz vreme promenio svoju retoriku, pa je po nekim pitanjima otišao udesno. Tako da je on vrlo specifičan politički lider i, kada je napad na njega u pitanju, teško je kategorizovati da li je to napad na neku desnu ili levu politiku, ali svakako jeste na neku antisistemsku politiku ili do neke tačke evroskeptičnu, iako on čak nije ni do kraja evroskeptik kao što su Marin Le Pen ili Alternativa za Nemačku”, navodi naš sagovornik.

Direktor Centra za savremene politike i urednik portala Juropijan vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija smatra da je napad na Fica izolovani incident i ocenjuje za Kosovo onlajn da će on još više polarizovati političku scenu u Slovačkoj.

“Verujem da će politička scena potpuno da se polarizuje u dva tabora - ovaj liberalni, odnosno progresivni, na čelu sa najvećim partijom opozicije, i drugi na strani Fica, odnosno Smera i njegovog koalicijalnog partnera Hlasa. Verujem da će na Ficovu stranu stati i neke nacionalističke snage koje su bile marginalne, a samim tim sve demokratske snage, uključujući i franslovačke konzervativce koji su trenutno u rasulu, staće na stranu opozicije”, smatra Direktor Centra za savremene politike.

Ocenjuje da će to uticati i na rezultate evropskih izbora u Slovačkoj.

“Slovačka je specifična po pitenju evropskih izbora jer je zemlja sa najmanjim brojem glasača koji izlaze na evropskih izbore. Dakle, već dugo godina Slovačka ima najmanju izlaznost za evropskih izbore. Prosto to nije Slovacima nešto primamljivo. Međutim, dešavalo se da na evropskim izborima Slovaci izaberu vrlo sigurne i konkretne ljude na izborima. To populacija koja izlazi na izbore su ljudi zainteresovani za evropsku politiku i prosto izaberu neke ljude koji predstavljuju možda obrazovaniji deo društva, a ne one desne i populističke snage”, kaže naš sagovornik.

Dodaje da će ovaj razdor u Slovačkoj pomoći nekim snagama u Evropi da pucnjavu iskoriste u kampanji za Evropski parlament.

“Narativ koji je nastao u Evropi posle pucnjave pokušava da na neki način dovede u vezu ovu pucnjavu s ratom u Ukrajini i celom tom pričom da neki centri moći žele da uklone Roberta Fica zbog svoje pozicije oko rata u Ukrajini i verujem da će ta polarizacija tog tipa da zaista pomogne nekim snagama i da oni ovaj događaj iskoriste u kampanji”, kaže on.

Novinar Nenad Radičević navodi da su napadi na slovačkog premijera Roberta Fica i druge evropske političare odraz polarizacije društva koja je uslovljena ratovima u Ukrajini i Gazi, ali i ekonomskim sukobom Amerike i Kine. Sam napad, kaže, imaće velike efekte na Slovačku, ali ne i na predstojeće evropske izbore, gde je, kako ocenjuje za Kosovo onlajn, u toku pregrupisavanje unutar desničarskih pokreta.

“Ovi napadi su znak zapravo te polarizacije koja nije samo karakteristična za EU, ona je mnogo šire rasprostranjena i u Americi i u delovima Azije i ona je uslovljena, s jedne strane ratovima koji ulivaju popriličnu nervozu, što u Ukrajini, što u Gazi, a s druge strane i tim jednim ekonomskim sukobom između Amerike i Kine u kojoj su mnoge zemlje prinuđene da biraju strane. U tom biranju, mnogo je odluka oko kojih nema saglasja, odnosno konsenzusa u mnogim društvima, tako da sve to izaziva veliku polarizaciju, a kada se na to doda i svojevrsni kulturolaški rat između globalističko, odnosno levih liberala i sa druge strane onih takozvanih patriotsko-indentitetskih snaga, to samo zaoštrava situaciju koja se ogleda u tim napadima koji su došli do toga da posle dugo godina se dogodi jedan napad na aktuelnog lidera EU ”, kaže Radičević.

Kaže da je primećen rast incidenata kada su u pitanju napadi na političare, ali da ne veruje da bi to moglo dovesti do neke većih erupcija na širem planu, jer se u široj javnosti evropski izbori ne sagledavaju kao dramatično važni, iako se u Evropskom parlamentu donose mnoge bitne odluke.

Ni u Nemačkoj, navodi, javnost nije toliko zainteresovana za evropski izbore, ali je namerno odlučeno da izbori za lokalne samouprave budu održani istog dana, pa očekuje da ipak izlaznost ne bude mala. Što se tiče incidenata, mediji su uglavnom izveštavili o napadu na jednog političara, ali ih je zapravo bilo nekoliko.

“Nekad su to bili verbalni napadi, nekad fizički, dok na plakatima, čini mi se, taj rat između stranaka postoji kao nikada pre, budući da se izborna kampanja u Nemačkoj vodi i plakatima na banderama, a ne samo bilbordima. Tu postoji još od jačanja Alternative za Nemačku popriličan rat u kojem jedni drugima ili docrtaju brkove ili na neki drugi način uništavaju plakate. Vidi se ta tenzija mnogo više nego pre, ali nema naznaka da bi to moglo da utiče na neko veliko prelivanje nezadovoljstva ili neku veću agresiju”, kaže Radičević.

S druge strane, ocenjuje, ni sam napad na Fica, izuzev tog slovačkog konteksta, ne bi trebalo da ima uticaj na evropske desničare, budući da mu je stranka ideološki svrstana na levu poziciju, uprkos tome što ima brojne stavove koji bi se mogli svrstati u desničarske. Ono što je mnogo veći zemljotres u tom smislu, kako kaže, jeste odluka Marin Le Pen da njeni poslanici ne sede u istim poslaničkim klupama u Evropskom parlamentu sa Alternativom za Nemačku (AfD).

“Između ostalog zbog toga što je glavni čovek, odnosno prvi na listi AfD-a na predstojećim Evropskim izborima rekao da svi koji su nosili SS uniforme u Drugom svetskom ratu nisu nužno zločinci. Ta izjava je bila jedna od brojnih koja je uticala na to da Marin Le Pen sad otvorano kaže da ne želi s njima saradnju. Ona time, naravno, želi da se distancira i od svog glavnog konkurenta na evropskom tlu u desničarskom taboru, a to je Erik Zamur i njegovog pokret. Tako da se trenutno iza brega valja moguće novo pregrupisavanje unutar tih desničarskih ili populističkih pokreta u EU”, kaže Radičević.

Smatra da postoji mogućnost da se formira jedan poprilično jak blok evropskih konzervativaca u koji bi mogao da uđe i Viktor Orban i njegov Fides koji je praktično izbačen iz Evropskog parlamenta, zatim Marin Le Pen, holandski Slobodari za koje se očekuju da imaju veoma dobar rezultat na Evropskim izborima i Đorđa Meloni i njena stranka.

“Podsetimo, pre nešto više od mesec dana i aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja se inače kandiduje ponovo za tu funkciju, u jednoj debati iznebuha je rekla da u određenim okolostima možda i postoji mogućnost saradnje između evropskih konzervativaca i Evropske narodne partije. U tom smislu moguće je da jedan drugi događaj zapravo promeni sliku koja je manje, više jasna pred evropskih izbore”, navodi on.

Na pitanje kako bi se ta situacija mogla reflektovati na prostor Balkana, odnosno Srbije kaže da je to zasad teško proceniti.

“Ukoliko dođe do toga da evropski konzervativci uđu u vladajuću većinu u Evropskom parlamentu to bi bila velika promena, budući da bi u tom segmentu bili verovatno i Orban, Marin Lepen, Đorđa Meloni… To bi možda imalo neke promene u smislu stava prema Balkanu, možda s jedne strane tvrđih po pitanju migracije, a s druge strane možda spremnijih za neke kompromise po pitanju približavanja članstva u EU. To je zasad vrlo teško proceniti, budući da je evropski put većine država na Balkanu glavnom ustrojen i da zapravo u mnogome sve zavisi od velikih i najuticajnijih članica kao što su Francuska i Nemačka”, kaže Radičević.