Latinović: Očekujem da će Lajčakov naslednik imati viziju kako da okonča dijalog

Branka Latinovič
Izvor: Kosovo Online

Bivša ambasadorka Srbije u Oebsu Branka Latinović izjavila je da je izbor pregovarača između Beograda i Prištine u nadležnosti visokog predstavnika za spoljnu politiku i da sigurno postoji spisak potencijalnih kandidata, ali da nije diplomatska praksa da se licitira sa njihovim imenima pre izbora, kao što je to slučaj sa slovenačkim diplomatom Borutom Pahorom.

“Za mene kao karijernog diplomatu koji poznaje procedure i mehanizme izbora specijalnih izaslanika bilo je iznenađenje da se javnosti predočava ime potencijalnog kandidata. Izgleda da ni (Borut) Pahor, odnosno Slovenija nisu mogli da odole ovome što se dešava u ostatku bivšeg prostora Jugoslavije. To nije praksa”, kaže Latinović.

Ona dodaje da nije ni praksa da diplomate koje su zainteresovane za neku funkciju u EU to i obelodanjuju.

“Izbor pregovarača između Beograda i Prištine u nadležnosti je visokog predstavnika za spoljnu politiku. On je taj koji bira i odlučuje, a potvđuje Evropski savet. To su dve instance”, objašnjava Latinović.

Uverena je da postoji lista kandidata u kancelariji aktuelnog visokog predstavnika za spoljnu politiku EU Đuzepa Borelja koja će biti i na stolu njegovog naslednika.

“To su obično eksperti, oni koji dobro poznaju region, imaju iskustva u diplomatiji, poznaju tu problematiku. Velika je preporuka ako se govori jezik zemlje gde idete jer imate veću mogućnost da sami dođete do informacija i naravno da imate svoju interpretaciju svega onoga što se dešava, da to ne zavisi od prevodioca”, precizira Latinović.

Upozorava da je važno da na to mesto dođe osoba koja ima iskustva u pregovorima koji se odvijaju između Beograda i Prištine.

“To je veoma delikatan i odgovoran posao i tu svakako treba da dođe osoba koja već ima iskustva u pregovorima te vrste. Bilo bi dobro da dođe neko ko ima viziju kako ovaj proces normalizacije da se privede kraju, da pomogne da se ova priča, ova etapa okonča kompromisom kako bi preostali predmti dijaloga mogli da budu rešeni na način koji neće izazvati nezadovoljstvo jedne ili druge strane. Ukoliko bilo koja strana bude suviše nezadovoljna, tu nema uspeha. Formalno može da dođe do dogovora, ali u praksi, u sprovođenju neće biti rezultata i onda ćemo opet biti na početku”, smatra Latinović.

Komentarišući tvrdnje da bi naslednik Lajčaka trebalo da bude iz neke velike zemlje EU koja je već priznala Kosovo, Latinović kaže da je to ipak u domenu “želja”.

Istovremno, naglašava, ništa neće značiti ni da njegov naslednik dođe iz one grupacije država EU koje nisu priznale Kosovo.

“To ne može biti uslov. Pre bih to stavila po oznaku lepih želja. Imali smo situaciju da su i Lajčak i Borelj dolazili iz zemalja koje nisu priznale Kosovo pa nam to nije ni nakoji način pomoglo. Znači, međunarodni funkcioner, ličnost koja je izabrana na funkciniju međunarodnih organizacija zaboravlja stavove zemlje odakle dolazi. On deluje na osnovu mandata koji ima i koji mu je dala organizacija koja ga je izabrala i tačno zna šta treba da uradi, a šta ne može da uradi, kako treba da se ponaša i kome podnosi izveštaj”, kaže Latinović.

Dodaje da specijalni izaslanik za sve odluke koje donese ne odgovara državi iz koje je, već odgovarajućim telima EU, odnosno Evropskoj komisiji i Evropskom savetu i da je njegov rad podložan kritici.

“Mi smo i sada bili svedoci u ovoj fazi kada su pojedini međunarodni pregovarači, tu mislim i na američke, ali i na Lajčaka gde su neki čak i javno izražavali - prozivali ga zbog pristrasnosti prema jednoj ili drugoj strani”, napominje Latinović.

Upitana da li bi Beograd i Priština mogli, kroz lobiranje da utiču na izbor Lajčakovog naslednika, bivši ambasador u Oebsu je kategorična da je to nemoguće.

“Tu se ne lobira. Rećiću vam moje iskustvo iz Oebsa kada se imenuju šefovi misija. Predsedavajući je taj koji određuje šefa misije, naravno u širim konsultacijama, ali obično je to neko od kandidata za koga se sazna kada se obaveste strane. Ako imate baš izričite primedbe i neslaganja možete da kažete predsedavajućem, on može to da uzme u obzir, ali i ne mora jer ima diskreciono pravo na to i ne podleže odobrenju stalnog saveta”, kaže Latinović.

Dodaje da u slučaju da je snaga argumenata protiv nekog izabranog predstavnika toliko jaka, tada je moguće da predlagač promeni odluku.

“Ako su te primedbe baš toliko jake onda će on da razmisli da li će da pošalje osobu kojoj će sva vrata biti zatvorena u zemlji gde je poslat ili želi nekoga ko će raditi intenzivno i efektivno na mandate misije. Tako i ovde. Tu nema lobiranja i to lobiranje može čak da bude i kontraproduktivno. Možete da lobirate za jednu ili drugu ličnost, a da bude izabrana neka koju ne očekujete i da onda budete u nezgodnoj situaciji jer ćete sutra morati da sednete sa njim za sto i da pregovarate o stvarima koje nisu ni malo lake”, zaključuje Latinović.