Lideri EU obezbedili dve milijarde evra za Balkan, za Kosovo i Srbiju specifični uslovi

Lideri EU usvojili su na današnjem Samitu odluku o pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra, ali i o dve milijardi evra za Zapadni Balkan, pri čemu će za Kosovo i Srbiju postojati, kako je naglašeno, specifični uslovi vezani za napredak u procesu normalizacije odnosa.

Nakon završetka samita u Briselu saopšteno je da je jednoglasno usvojena odluka za završetak budžeta EU za naredne četiri godine kojom je izdvojeno ukupno 65 milijardi evra.

Od toga će 50 milijardi biti makrofinansijska pomoć Ukrajini, blizu 10 milijardi će biti za upravljanje ilegalnim migracijama dok će dve milijarde biti za zemlje Zapadnog Balkana.

Oni će biti uključeni u plan EU za ekonomski rast u zemljama Zapadnog Balkana. Evropska komisija je ranije predstavila ovaj plan, ali sredstva za to do sada nisu bila obezbeđena.

Sada je potrebna saglasnost Evropskog parlamenta kako bi EU mogla da počne da pruža finansijsku pomoć za ekonomski rast u regionu Zapadnog Balkana. Evropska komisija je spomenula ukupan paket od šest milijardi evra. Ali, od toga će dve milijarde biti u vidu grantova, dok će četiri milijarde biti povučeno u vidu povoljnih kredita za koje će garancije dati Evropska unija.

Evropska komisija je upozorila da će upotreba ovih alata od strane zemalja regiona biti predmet vladavine prava.

U međuvremenu, za Kosovo i Srbiju postojaće specifični uslovi vezani za napredak u procesu normalizacije odnosa između njih.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da su lideri EU, dogovorom o reviziji višegodišnjeg budžeta, potvrdili posvećenost podršci partnera sa Zapadnog Balkana.

"Ponovo smo potvrdili našu posvećenost borbi protiv ilegalne migracije. Ponovo smo potvrdili našu posvećenost podršci našim partnerima sa Zapadnog Balkana. To je deo Plana rasta koji je u tom budžetu", rekla je Fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom.

Mišel je tokom konferencije, na kojoj se, pored Ukrajine, govorilo i o problemima poljoprivrednika u Evropi i na Bliskom istoku, ukazao da će finansijski dogovor omogućiti da se u budućnosti troši novac na druge teme kao što je Zapadni Balkan.

Fon der Lajen je istakla da će lideri EU povećati svoju sposobnost da se nose sa prirodnim katastrofama u državama članicama i humanitarnim krizama kao što je Pojas Gaze.

Ona je ocenila da je danas "veoma poseban dan" i naglasila da je Evropski savet potvrdio nepokolebljivu posvećenost Evrope da stane uz Ukrajinu.

Predsednica EK je dodala da smatra da pomoć od 50 milijardi evra Ukrajini za četiri godine, oko koje su se danas dogovorili lideri EU, šalje veoma snažnu poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, uoči "druge godišnjice njegove brutalne invazije".

"Svi znamo da se Ukrajina bori za nas. Zato ćemo ih podržati neophodnim finansijskim sredstvima i obezbediti im preko potrebnu predvidljivost koju zaslužuju", rekla je ona.

Ona je ocenila da je Evropa ujedinjena i dobro je opremljena "za izazove koji su pred nama".

"Drugim rečima, danas je Evropa ojačala", poručila je Fon Der Lajen.

Naglasila je da će EU nastaviti da podržava ukrajinske oružane snage i da će do marta isporučiti 520.000 artiljerijskih granata.

"Do kraja ove godine ćemo više nego udvostručiti ovu količinu", rekla je Fon der Lajen.

Ona je naglasila da podrška Ukrajini mora da se poveća i ocenila da je "ruska invazija bila poziv na buđenje za celu Evropsku uniju".

"Dok nastavljamo da podržavamo Ukrajinu, moramo da ojačamo i sopstvene vojne kapacitete", rekla je ona i dodala da će EK predstaviti uskoro novu strategiju odbrambene industrije.

Kada je reč o poljoprivrednim pitanjima, ona je rekla da poljoprivrednici mogu da računaju na evropsku podršku.

Ona je dodala da će se raditi na smanjenju administrativnih opterećenja za poljoprivrednike.

"Budžetom zajedničke poljoprivredne politike za poljoprivredu je izdvojeno blizu 390 milijardi evra, što je skoro trećina evropskog budžeta. A samo u 2023. godini Evropa je poljoprivrednicima pružila izuzetnu pomoć od preko 500 miliona evra", rekla je predsednica EK i dodala da EK sada blisko sarađuje sa državama članicama na rešavanju neposrednih izazova.

Ona je ocenila da poljoprivrednici igraju ključnu ulogu u evropskoj ekonomiji i društvu.

Istakla je da je u 2022. godini produktivnost poljoprivrednika poboljšana za 13 odsto, kao i da je prošle godine izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je povećan za pet odsto.

"Poljoprivrednici su pokazali izuzetnu otpornost u suočavanju sa nedavnom krizom", rekla je ona, ali je ukazala na izazove koje ostaju kao što je pitanje cena njihovih proizvoda i konkurentno globalno tržište.

Mišel je rekao da je, nakon što je doneta odluka o otvaranju pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, EU danas otišla korak dalje pošto je 27 šefova država i vlada postiglo politički sporazum koji ce omogućiti da se mobiliše dodatnih 50 milijardi evra za Ukrajinu.

"Ova odluka šalje vrlo jasnu poruku Ukrajincima i pokazuje našu odlučnost da budemo u potpunosti mobilisani da podržimo njihovu budućnost, njihovu slobodu. To je poruka i našem evropskom stanovništvu. To pokazuje naše jedinstvo i evropsko vođstvo, i da se ne plašimo Rusije", rekao je Mišel.

On je ocenio da je to i poruka SAD i partnerima u svetu da EU podržava Ukrajinu i njen teritorijalni integritet.

"Ovaj finansijski sporazum ce nam takođe omogućiti da u budućnosti trošimo novac na druge teme, na primer za Zapadni Balkan, migracije, spoljnu dimenziju migracija, tehnologiju i odbranu", rekao je Mišel.

On je naglasio da je Ukrajina "apsolutni prioritet i tako ce i ostati".

On je dodao da je današnja rasprava u Evropskog savetu bila korisna kako bi se "jasno stavilo do znanja" da je EU odlučna da uloži više napora i osigura da Ukrajina dobije vojnu opremu koja joj je potrebna za "odbranu svoje zemlje i budućnosti".

Mišel je rekao da je razgovarano i o pitanju zaobilaženja sankcija i poručio da je EU odlučna da učini sve da se smanji mogućnost za izbegavanje sankcija koje su usmerene na Rusiju i Kremlj.

Istakao je da je razgovarano i o situaciji na Bliskom istoku i da je EU odlučna da što je više moguće smanji rizik od regionalne eskalacije, posebno u Crvenom moru.

Ukazao je i da je EU odlučna da nastavi da čini sve što može za oslobađanje talaca bez ikakvih uslova i osigura da humanitarna pomoć bude isporučena u Gazu.

Mišel je naveo i da je važno da se ponovo pokrene pregovarački proces za rešenje sa dve države i naveo da postoji ideja o pokretanju mirovne konferencije.

Kada je reč o poljoprivrednicima, on je istakao da su lideri potvrdili ne samo koliko je zajednička poljoprivredna politika važna za EU, već i da je to jedan od osnovnih stubova evropske politike.

Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je danas da su od 65 milijardi evra iz višegodišnjeg finansijskog okvira, koji je danas dogovoren na sastanku lidera EU, dve milijarde namenjene području Zapadnog Balkana i istakao da je sve što se našlo u okviru revizije politički signal lidera EU da je to prioritet rada Unije.

"Dve milijarde evra namenjene su nama susednom regionu, području Zapadnog Balkana, gde je to posebno važno i komplementarno sa takozvanim razvojnim planom, Planom rasta za zemlje u regionu, koji je predstavila Evropska komisija", rekao je Plenković novinarima po završetku samita.

On je to povezao sa njegovom nedavnom zajedničkom posetom Sarajevu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i holandskim premijerom Markom Ruteom.

"To treba da posluži kao podsticaj za još nekoliko važnih reformi, kako bismo u martu doneli odluku o otvaranju pregovora s Bosnom i Hercegovinom", naglasio je Plenković.

Plenković je rekao da "sve ono što se našlo sada u okviru sadržaja revizije sedmogodišnjega budžeta politički signal lidera da je to prioritet rada Evropske unije, a time i Evropske komisije i njenih napora da sprovode te programe sa državama na koje se odnosi".

On je ocenio da je današnji sastanak Evropskog saveta bio izvanredan."Postignut je politički konsenzus i dogovor koji uključuje Mađarsku.

„Dogovorili smo se o reviziji sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije, višegodišnjeg finansijskog okvira, koji ukupno teži 65 milijardi evra", rekao je Plenković.

On je dodao da je od tog novca 50 milijardi evra namenjeno Ukrajini i da će joj se taj novac davati 2024, 2025, 2026. i 2027. godine, dok će deset milijardi evra biti posvećeno suzbijanju nelegalnih migracija, odnosno drugim državama članicama, što može da uključi i Hrvatsku.

On je rekao da je na samitu Evropskog saveta razgovarano i o situaciji na Bliskom istoku, protestima poljoprivrednika u Briselu i delu Evrope.

Plenković je naveo da je poslata poruka jedinstva i solidarnosti i čvrste podrške u Ukrajini.