Ljači: Albanija nema ekonomsku moć da kupuje modernu vojnu opremu

Albanija nema ekonomsku moć da kupuje modernu vojnu opremu, ali može da posluži kao mesto za taktičku podršku Natou, kaže za Kosovo onlajn Dritan Ljači, analitičar i urednik na Njuz 24.

Ljači je pomenuo i dronove, ali i činjenicu da vazdušni prostor Albanije štite druge zemlje.

„Što se tiče Albanije, ona može poslužiti kao mesto za taktičku podršku, odnosno da pomogne savezu sopstvenim resursima, jer nema ekonomsku moć da kupuje modernu vojnu opremu koja previše košta, kao što to mogu Grčka, Turska ili čak Hrvatska. Albanija može veoma dobro poslužiti kao taktički element za Nato, kao što bi to mogla vazduhoplovna baza u Kučovi. Naša vojna moć do ovog trenutka je na minimalnom nivou. Uzmimo, na primer, kapacitet sa dronovima u poređenju sa ostatkom Balkana, Grčkom ili Turskom. Naravno, u tom pogledu smo u slabijoj poziciji. To je takođe zbog nekoliko drugih faktora, koji su poznati. Naš vazdušni prostor štite susedne zemlje, ali postoje i drugi razlozi za ovu situaciju. U međuvremenu, možemo dati veći doprinos postepenim povećanjem budžeta za oružane snage“, kaže Ljači.

Kada je u pitanju region, Ljači navodi da se neke zemlje naoružavaju kako bi se zaštitile od Srbije.

„Moramo razmišljati i o ovome, da u budućnosti mogu postojati rizici u regionu. Srbija ima svoju strategiju pod nazivom ‘srpski svet’, i vidimo da postoji nacionalistička retorika i pokušaji iredentizma, što stvara probleme sa susedima, kao što su Hrvati ili Albanci na Kosovu. To predstavlja rizik, ali ono što ovaj rizik čini još većim jeste povezanost Srbije sa Rusijom i Kinom, koje su u okviru Nato strategije dve rivalske i preteće zemlje, posebno Rusija. Iz ove perspektive, čak je i naoružavanje nekih zemalja na Balkanu kao neka vrsta ‘kišobrana’ da se zaštite od onoga što se naziva srpski svet“, objašnjava Ljači.

O strategiji Natoa kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana, Ljači navodi da će se primeniti princip sličan primeru Finske.

„Nato ima interes da ove zemlje budu što jače u vojnom smislu. Čak i ako nisu toliko jake u pogledu naoružanja, jake su time što su spremne za svaku situaciju. Ako mislite na jednu od Nato strategija, govorim o periodu poznatom kao period finlandizacije. Finska je bila neutralna i njeno more uglavnom pod dominacijom Rusije, pa je Nato izgradio strategiju da blokira put Rusije. Nesumnjivo, takva strategija se primenjuje i u slučaju zemalja Zapadnog Balkana. Nato je svestan ekonomskog potencijala ovih zemalja, ali ipak želi da njegove granice budu zaštićene. Dakle, njegove granice i strateški interesi su prioritet, a mi kao Albanija nismo isključeni iz ove strategije“, navodi Ljači.

O globalnoj situaciji i saradnji SAD i Natoa, naš sagovornik smatra da će se ta saradnja nastaviti.

„Mislim da će SAD i Nato nastaviti saradnju, uprkos promeni strategija. Upoznati smo sa najnovijim dokumentom iz Ovalnog kabineta, odnosno od američkog predsednika Trampa, koji je doneo promenu pristupa, naglašavajući da je Kina glavni i dominantni rival u Istočnoj Aziji, dok su SAD dominantne u zapadnom delu sveta. Još uvek više verujem u ono što bi se moglo nazvati genetskom ili kulturnom vezom, jer je Amerika genetski povezana sa Evropom. I iako se mogu razlikovati u svojim idejama, mislim da će saradnja biti kontinuirana“, zaključuje Ljači.