Ljajmi: Kosovo pred ustavnom krizom zbog izbora predsednika

Kosovo je pred ustavnom krizom ako predsednik ne bude izabran do 5. aprila sledeće godine, međutim, u takvom slučaju, nijedna odredba Ustava Kosova ne predviđa kako postupiti ako poslanici ne glasaju za predsednika i ako skupština ne bude raspuštena do zadatog roka, prenosi Ljajmi.

Il Zeka iz Kosovskog instituta pravde, kao rešenje ove situacije, vidi samo tumačenje Ustavnog suda.

"Imamo prazninu u Ustavu, a za tumačenje ove odredbe ili pronalaženje izlaza iz ove situacije, nadležan je samo Ustavni sud. Ako se u roku od ovih šest meseci ne nađe rešenje, bilo da se izabere novi predsednik ili da se ide na izbore, tada je dužnost v.d. predsednika da se obrati Ustavnom sudu za tumačenje ove situacije", naveo je Zeka.

Prema njegovim rečima, tada Ustavni sud, u odsustvu ustavnih i zakonskih odredbi za konkretan slučaj, može doneti odluku zasnovanu na ustavnoj praksi demokratskih zemalja.

Profesor ustavnog prava Mazljum Baraljiu smatra da će ako se dogodi da predsednik ne bude izabran u zadatim rokovima, doći do produbljivanja krize što znači neuspeh političke klase, posebno vladajuće koalicije.

Baraljiu kaže da u takvom slučaju, iako to nije zapisano u Ustavu Kosova, predsednica Ustavnog suda može postati predsednik.

"Po isteku šestomesečnog mandata postoji mogućnost i neophodnost raspuštanja parlamenta, koji se raspušta glasanjem dve trećine poslanika ili na inicijativu predsednika. Uglavnom zasnovan na principu analogije, mislim da se to neće dogoditi do tog trenutka, jer bi to bio fijasko, neprihvatljiv i neviđen neuspeh ove političke klase i posebno vladajuće koalicije", ocenio je Baraljiu.

Kako je naveo, ako se to dogodi i ako u parlamentu ne bude potrebna većina od dve trećine poslanika za raspuštanje, onda bi to značilo dvostruko produbljivanje krize.

"Iako nije taksativno rečeno u tom slučaju predsednica Ustavnog suda trebalo da preuzme ovlašćenja predsednika Kosova", objasnio je Baraljiu.

Politički analitičar Arton Demhasaj kaže da vršilac dužnosti predsednika Vjosa Osmani ima mandat samo do februara 2021. godine, koliko bi bivši predsednik Hašim Tači trebao da ima.

Prema njegovim rečima, ako do tada modalitet ne bude rešen i procedura izbora predsednika ne uspe, tada se automatski skupština smatra raspuštenom i Kosovo ide na izbore.

"Ustav je odredio rokove, istovremeno zakone o tome kako treba da ide postupak izbora predsednika. Mesec dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika, moraju početi procedure za izbor novog predsednika. Iz toga proizilazi da ovi postupci moraju započeti u januaru i završiti se krajem februara ili početkom marta 2021. godine", smatra Demhasaj.

Ostavkom predsednika Hašima Tačija 5. novembra, vršilac dužnosti predsednika postala je predsednica parlamenta Vjosa Osmani.

Vladajuća koalicija sama ne može da izabera predsednika, jer je potrebna podrška dve trećine poslanika kosovske skupštine. Parlamentarne političke stranke do sada nisu razgovarale o pronalaženju rešenja o izboru predsednika Kosova.