Lunaček: Zemlje Zapadnog Balkana deo Evrope, EU da promeni neka svoja pravila

Zemlje Zapadnog Balkana su deo Evrope, a nova geopolitička situacija usled agresije na Ukrajinu trebalo bi da pruži novi impuls za njihovo dalje približavanje EU, ocenila je bivši izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček.

Međutim, nekadašnja potpredsednica Evropskog parlamenta rekla je, u podkastu Međunarodnog instituta za mir iz Beča, da je potrebno promeniti neka pravila u EU.

"Posebno mislim na konsenzus u spoljnoj politici, koji treba ukinuti“, naglasila je Lunaček.

Takođe je ocenila da na nivou EU ličnosti koje vode dijalog moraju imati veliki autoritet, što, konstatuje, danas nije slučaj kod svih uključenih u taj proces.

U diskusiji na temu „Da li je moguć stabilni mir između Kosova i Srbije“, Lunaček je ocenila da u Ohridskom sporazumu pomenuto učešće Kosova u međunarodnim organizacijama predstavlja „veliku šargarepu“ za Prištinu.

Navela je da 15 godina od proglašenja nezavisnosti građanima Kosova najviše smeta što su izopšteni iz međunarodnih organizacija.

Lunaček je rekla da je, za osam godina vršenja dužnosti izvestioca Evropskog parlamenta, imala priliku da vidi kako je bila velika nada da je Kosovo slobodno i da će napredovati, i kako je ta nada sada opala, i koliko je razočaranje EU.

„Ta nada je proteklih godina opala, i za to je kriv način na koji su se EU i njene članice ophodile. Evropski parlament je uvek bio potpuno na strani nezavisnosti Kosova, ali članice EU i druga tela ne. Najveće razočaranje kod građana prema EU je bilo odugovlačenje u vezi vizne liberalizacije“, podvukla je ona.

Lunaček je izrazila nadu da će odluka o viznoj liberalizaciji biti novi podsticaj za rast popularnosti EU na Kosovu, ali dodaje da je mnogo uništeno.

Za nju je neprihvatljivo da pojedine zemlje iz unutrašnjo-političkih razloga odbijaju priznanje jedne države, zbog čega je nastao presedan koji neki zloupotrebljavaju.

Austrijski ekspert za Balkan Vedran Džihić ocenio je da je sporazum iz Ohrida "čudan", jer se o njemu dugo pregovaralo, a ništa nije potpisano, te su učesnici po povratku kućama pokušali da ga dovedu u pitanje.

Prema njegovim rečima problem je što tim sporazumom obe strane ne dobijaju mnogo.

On je kazao da postoji interes međunarodne zajednice za stabilnošću na Balkanu, posebno u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji.

„Na jesen smo videlo koliko smo bili blizu konflikta. Zapad je neodlučan, spreman za rad prividne stabilnosti da žrtvuje principe, evropske vrednosti, demokratiju. SAD imaju kao prioritet u regionu da stanu na put ruskom uticaju. Srbija je tu ključna zemlja“, objasnio je Džihić.

Kazao je da postoje različita shvatanja mira, i da trenutno na Balkanu postoji „negativan mir“.

„Ne puca se, i isključujem da će narednih meseci i godina doći do oružanog konflikta, ali ne postoji širi, društveni mire. I dalje postoje tenzije“, naglasio je on dodajući da bi se članstvom u EU situacija promenila.