Lunić: „Kontrolisana nezavisnost“ na Kosovu neprihvatljiva u slučaju Ukrajine

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić ocenio je da inicijativa finskog predsednika Aleksandra Stuba, da se za Ukrajinu imenuje specijalni izaslanik, uključujući i kreiranje mirovnog plana po uzoru na onaj Martija Ahtisarija iz 2007. godine, nije primenjiv i da Rusija ne bi prihvatila model „kontrolisane nezavisnosti“. Istovremeno, naglašava, takvo rešenje bi podrazumevalo i prisustvo između 100.000 i 120.000 pripadnika međunarodne mirovne misije, što je u ovom trenutku nemoguće obezbediti.

„Finski predsednik uvećava nasleđe jednog karijernog finskog diplomate kakav je bio Ahtisari. Međutim Ahtisarijev plan nije bio toliko uspešan da bi mogli govoriti o njegovom krucijalnom doprinosu miru na Zapadnom Balkanu. Vidimo da je to praktično sada zamrznuti konflikt bez daljnih priznanja nezavisnosti Kosova čiji je međunarodni pravni status i dalje potpuno upitan“, izjavio je Lunić za Kosovo onlajn.

Naglašava da se model za Kosovo iz 2007. „drastično razlikuje u odnosu na Ukrajinu“.

„U to vreme Srbija sa svojim oružanim snagama nije kontrolisala u potpunosti teritoriju svoje zemlje. Na Kosovu i Metohiji su bile snage međunarodne koalicije. Sa druge strane Rusija kontroliše oko 20 procenata ukrajinske teritorije. Taj Ahtisarijev model ’kontrolisane nezavisnosti’ je podrazumevao autonomiju određenih oblasti, ustavne garancije za prava manjina i robusno prisustvo međunarodnog faktora. U tako primenjenom modelu na Ukrajinu sasvim je izvesno da je to neprihvatljivo za rusku stranu“, precizirao je Lunić.

Dopunski razlog vidi i u činjenici da su najviši zvaničnici nove američke administracije već „obećali“ Rusiji mogućnost aneksije određenih teritorija.

„Jasno je rečeno da Ukrajina ne može računati na svoje granice od pre 2014. godine“, podseća Lunić.

Naglašava da je ključ u davanju bezbednosnih garancija koje bi podrazumevale prisustvo značajnih međunarodnih snaga što je, ocenjuje, u ovom trenutku, teško izvodljivo.

„Bezbednosne garancije bi podrazumevale robusno vojno prisustvo međunarodnih snaga sa teškom oklopnom mehanizacijom i artiljerijom. U ovom trenutku to nije izvesno jer Amerika ulazi u pregovore sa ruskom stranom unapred negirajući mogućnost da njene snage budu involvirane u takvu jednu, za sada hipotetičku, mirovnu operaciju“, ističe ovaj analitičar.

Istovremeno, precizira, ni Evropa nije u mogućnosti da preuzme kompletnu odgovornost za takvu misiju.

„Ona je u ovom trenutku u mogućnosti da obezbedi do 25.000 vojnika, a za takvu operaciju bi trebalo, procenjuje se, između 100.000 i 120.000 vojnika“, naglašava Lunić.