Maljoku: Odnos DPK i Alijanse prema Samoopredeljenju posledica Kurtijevog pristupa

Politikolog Aljbinot Maljoku ocenio je da su rezervisanost Demokratske partije Kosova i Alijanse prema saradnji sa Pokretom Samoopredeljenje rezultat političkog pristupa Aljbina Kurtija i njegove stranke, prenosi Ekonomija onlajn.

Maljoku je rekao da je, sa druge strane, Demokratski savez Kosova bio spreman da nastavi sastanke, ali „kao partner, a ne kao podizvođač“.

„Pokret Samoopredeljenje i njegov lider uložili su ogromnu energiju u stvaranje narativa odbacivanja političkih protivnika u zemlji. On nije tvrdoglav, već odbijajući, jer osoba koja odbija, čini to čak i kada za to nema razloga, dok tvrdoglava osoba ipak zastupa stav zasnovan na principima“, rekao je Maljoku, prenosi Ekonomija onlajn.

Govoreći o Demokratskoj partiji Kosova, Maljoku je rekao da ta stranka nikada nije sarađivala sa Samoopredeljenjem, ali da je od 9. februara prošle godine pokazala konstruktivnost, kako na sastancima, tako i u pristupu formiranju institucija.

Podsetio je da je DPK glasao za Dimalja Bašu za predsednika Skupštine, kao i da su se Bedri Hamza i Memlji Krasnići odazvali Kurtijevim pozivima na sastanke.

„Na poslednjem sastanku predsednika DPK Bedrija Hamze i Kurtija, Hamza je došao u dobroj veri, ali je izašao sa jasnim stavom da će ostati u opoziciji. Takva situacija nastala je zato što Kurti ni u jednom trenutku nije vodio razgovore koji bi otvorili mogućnost saradnje. To je bilo dovoljno odbijajuće ponašanje da bi se sve razumelo“, rekao je Maljoku za portal Politički.

Kada je reč o Alijansi, Maljoku smatra da je ta stranka pokazala „državnički pristup“, ne osporavajući pravo i odgovornost najveće parlamentarne stranke da formira institucije.

„Kao protivteža, bili bi prisutni u sali prilikom izbora predsednika pod uslovom da se preuzmu obaveze u vezi sa strateškim opredeljenjem zemlje. Zahtevi Alijanse odnosili su se ne samo na potrebe građana, već pre svega na strateško usmerenje zemlje, koje je, čini se, dovoljno osciliralo tokom prve i druge Kurtijeve vlade“, rekao je Maljoku.

Povodom iskopavanja u okolini Zubinog Potoka i u vezi sa pitanjem nestalih, Maljoku je rekao da to i dalje predstavlja tešku ranu za Kosovo, tvrdeći da Srbija ne sprovodi Deklaraciju usvojenu u Briselu o rasvetljavanju sudbine nestalih i da postoje masovne grobnice iz rata 1999. godine, za koje Beograd, kaže, mora da pruži objašnjenja.