Miftaraj: Pomilovanje osuđenih u slučaju "Blaca" može Tačiju da donese probleme

Direktor Kosovskog instituta pravde Ehat Miftaraj izjavio je večeras da pomilovanje osuđenih u slučaju "Blaca" može da izazove vanredne probleme bivšem kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju, prenosi Koha.

Tači je dan pre nego što je potvrđena optužnica od strane Specijalnog suda, izdao dekret o pomilovanju pet zatvorenika, uključujući dva osuđenika u slučaju "Blaca", Špresima Ukaja i Bekima Siljaja.

Iako je Komisija preporučila Tačiju da se Ukaju oprosti samo godinu dana, kako se navodi, Tači je Ukaja pomilovao tri godine više od preostale kazne, dok je učinio isto sa drugim osuđenikom Siljajem.

"Iako u pravnom smislu nije da Tači može ili treba da odgovara za odluku koju je doneo u slučaju pomilovanja nekih lica, u pogledu strategije tužilaštva, ono će nesumnjivo biti u stanju da stvori izuzetno mnogo problema. Tužilac slučaja će iskoristiti sve mogućnosti koje ima na raspolaganju da svedoči pred sudom da u ovom slučaju Tači, optužen za ratne zločine, kada je bio predsednik, nije imao poštovanja prema zakonu i postupcima", objasnio je Miftaraj.

Prema njegovim rečima, s tim u vezi, tužilaštvo će pokušati da Tačija predstavi kao osobu koja krši zakon i na neki način da to bude povezano sa optužnicom kojom se već tereti.

Miftaraj je istakao da je u svakoj "normalnoj državi" razumljivo da je pomilovanje izvanredno izvršno ovlašćenje koje se daje svakom predsedniku i dodao da se oproštaj dešava kada se obično dogodi sudska greška.

"To je tradicija pokrenuta 2010. godine, koja je započela Sejdiuom, a nastavila se sa Krasnićijem, koji je na neki način pogrešno razumeo to ovlašćenje ili pravo dato predsedniku. Setimo se kada su desetine ljudi imale koristi od tog prava. To je moralni čin i nije obaveza predsednika da oprašta svima koji su osuđeni", naglasio je Miftaraj.

Kako je naveo, u konkretnom slučaju Tačija, pomilovanja su nesumnjivo vrlo složena i u javnosti su se pokrenule dileme u vezi sa licima koja su ubijena ili onima koja su počinila ta krivična dela.

"Kao Kosovski institut pravde u istraživanju koje smo uradili, prilikom svakog slučaja pomilovanja, pored odluke koja mora biti i javna, mora postojati i obrazloženje na osnovu toga koji su razlozi za to", rekao je Miftaraj.

Za predmetne slučajeve, dodao je, nije bilo nikakvog obrazloženja.

"Verovao bih Komisiji kada mi ne bismo znali procedure i obaveze koje ima svaka institucija. Komisija se pokazala ili da je nenadležna ili nestručna. Odgovor Komisije (da nisu znali da dotične osobe izbegavale pravdu) je neiskren i čini se da je to bio samo pokušaj da se opravdavaju pred javnošću. Na osnovu toga što je do sada izašlo, došlo je do prekoračenja ovlašćenja i u normalnoj državi trebalo bi da se pokrene krivična istraga", poručio je Miftaraj.

Istakao je takođe da nedostatak transparentnosti institucija komplikuje rad medija, ali i civilnog društva i dodao da je Komisija lojalnija Tačiju i zatvorenicima, nego zakonu.

"Nažalost na Kosovu je teško obaviti posao, jer imamo potpuni nedostatak transparentnosti i odgovornosti. Uprkos činjenici da smo se obratili Kancelariji predsednika u više od 50 zahteva, isti nisu odgovorili. Slaba tačka na Kosovu je pravosudni sistem. Kada se tužilački sistem plaši da ode u predsednikovu kancelariju da istražuje, tada takva krivična dela potencijalno mogu biti počinjena i nećemo imati nezavisne istrage", naglasio je Miftaraj.