Mijačić: Nova dinamika u pregovorima usledila zbog rata u Ukrajini

Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj Dragiša Mijačić rekao je večeras da su pregovori Beograda i Prištine dobili na novoj dinamici, pre svega zbog rata u Ukrajini, prenosi RTV.

Mijačić je na panel diskusiji "Vreme odluka, budućnost spoljne politike Srbije" rekao da ta nova dinamika nije usledila zbog toga što se oseća neophodnost regulisanja odnosa između Beograda i Prištine, već pre svega zbog onoga što se dešava u Ukrajini.

''Politički Zapad oseća da to što se dešava u Ukrajini može da ima velike posledice za 'meki trbuh' EU i onda je izvršio veliki pritisak i na Srbiju i na Kosovo da mora doći do nekog sporazuma'', rekao je Mijačić

Dodao je i da su manje-više sve zemlje tog političkog Zapada jedinstvene u stavu da ove godine ili početkom sledeće mora doći do nekog sporazuma između Beograda i Prištine, a razlog za to su, kako je naveo, izbori za Evropski parlament i u SAD sledeće godine.

Mijačić je ocenio i da će kroz Zajednicu srpskih opština biti legalizovane srpske institucije koje funkcionišu na Kosovu i istakao da Srbi svojim prisustvom čine politički faktor koji može da utiče na razvoj daljih događaja.

"Dok god imamo ljude na Kosovu možemo da utičemo na neke političke procese. Ako se desi da iz ovog procesa krenu neke ratne operacije na severu Kosova, pa se Srbi isele, oni više ne figuriraju kao politički faktor, što želi Aljbin Kurti", rekao je Mijačić.

Mijačić je objasnio da su barikade na severu Kosova uticale na to da Kosovo ima ogroman ekonomski gubitak, jer stanovnici iz dijaspore značajno učestvuju u njegovom BDP.

"Oni su imali ogroman ekonomski gubitak od barikada zato što su se ljudi iz dijaspore plašili da dolaze. Kosovo živi tako što dijaspora dođe leti ili zimi i donese ogroman novac. Šesnaest odsto BDP-a donosi dijaspora. Ta dijaspora je klasa, radikalna je, protiv je svake normalizacije", rekao je on.

On je kazao da albanska zajednica ima animozitet prema Srbima i naveo da premijer Kosova Aljbin Kurti kroz svoju političku karijeru radi na radikalizaciji odnosa dve strane.

"Kurti je ceo svoj politički život zasnovao na otporu prema Srbiji i prema Srbima. Kada je došao na vlast u drugoj vladi on se toliko radikalizovao da za godinu i po dana proizvodi takve tenzije, da samo zahvaljujući međunarodnim faktorima mi nemamo rat", zaključio je Mijačić.

Docent Fakulteta političkih nauka Despot Kovačević primetio je da su mediji i javnost predstojeći sastanak u Briselu, 27. februara, na kojem učestvuju predsednik Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti, ocenili kao sudbonosan, ali je on, kaže, skeptičan kada je reč o dogovorima.

"Očekivanja su podignuta, ali ja sam skeptičan oko mogućnosti dogovora, teško je i očekivati posle svih događaja u prethodnom periodu. Veliki je i dobar pomak da su oba lidera prihvatila učešće što je danas potvrđeno. Videćemo u ponedeljak epilog tog sastanka", rekao je Kovačević za Tanjug.

Rekao je i da ne očekuje neke velike potpise i velike korake naredne nedelje.

Kada je reč o Zajednici srpskih opština, Kovačević kaže da se čini da je to crvena linija koju je Beograd postavio.

"Ima tu mnogo koraka u sprovođenju, da vidimo kako će sve to da izgleda, a posle toga bi moglo da dođe do određenih sporazuma. Čini mi se da je preduslov za to da se formira ZSO i to je crvena linija koju je Beograd postavio", rekao je Kovačević.

On je rekao ''da se često crvene linije i pomeraju'', ali, kako je primetio, na posebnoj sednici o Kosovu se moglo čuti da Srbija neće priznati Kosovo i da neće biti stolice u UN.

"Teško je očekivati da bilo kakvi sporazumi donesu rešavanje problema jer oni dolaze pod pritiskom, a kad se donose pod pritiskom, onda često i ne funkcionišu", rekao je Kovačević.