Mijačić: Samoopredeljenje prednjači u govoru mržnje i etnonacionalizmu

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić ocenio je da za razliku od ostalih albanskih stanaka, uključujući i one koje su proizašle iz OVK, Pokret Samoopredeljenja tokom ove izborne kampanje prednjači u govoru mržnje i etnonacionalizmu.

„Govor mržnje u toku kampanje i etnonacionalistički narativi nisu novina na Balkanu, svakako ne ni na Kosovu. U kosovskoj kampanji prednjači Pokret Samoopredeljenje koji forsira tu vrstu govora u javnom diskursu. Manje možemo čuti od ostalih političkih partija, uključujući i političke partije koje su direktno nastale od OVK“, kaže Mijačić za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je kampanja Pokreta Samoopredeljenja usmerena ka prezentaciji rezultata vlade u odnosu na srpsku zajednicu, naročito na severu Kosova.

„Pojačana kampanja Samoopredeljanja reflektuje njihovu glavnu kartu na koju igru na ovim izborima, a to je sve ono što su radili prema srpskoj zajednici, pre svega onima koji žive na severu Kosova. Tako da nije iznenađenje da se Aljbin Kurti i Pokret Samoopredeljenja opredelio na tu kartu nacionalističkog diskursa u svojim javnim nastupima tokom kampanje“, ističe Mijačić.

Stranke su do sada platile više od 400.000 evra kazni zbog nepoštovanja pravila tokom kampanje, ali za Mijačića to nije iznenađenje.

„Svake godine imamo to da se politički subjekti kažnjavaju tokom kampanje. Ove godine je možda na nivou maksimuma u odnosu na prethodne kampanje“, kaže on.

Ipak izdvaja kaznu koje je Samoopredeljenje platilo početkom nedelje i to zbog - dizanja tri prsta.

„Pokret Samoopredeljenje je kažnjen zbog podizanja tri prsta upravo na predizbornom skupu u Srbici. I to je kažnjen jednom neverovatnom sumom od 35.000 evra gde se podizanje tri prsta smatra jednim činom provokacije imajući u vidu šta ta tri prsta predstavljaju u okviru srpske zajednice i kako Albanci doživljavaju šta se događalo devedesetih“, navodi Mijačić.

Podseća da je većina kazni ipak bila manja i kretala se u rasponu između 5.000 i 10.000 evra.

Dilema je i kako će ovaj vid sankcija uticati na odluku birača kome će dati svoj glas.

„Pitanje je da li će se to zaista odraziti na glasačko telo. Ali, na budžete političkih subjekata svakako hoće“, zaključuje Mijačić.