Mijačić: Sastanak u SAD prilika za slikanje; Grubješić: Uvod u važnije sporazume

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku i Dragiša Mijačić iz Nacionalnog konventa o EU slažu se da je postizanje konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine na dugom štapu, prenosi N1.

Ipak, njihova mišljenja su različita kada je u pitanju važnost sastanka dve strane u Vašingtonu, na kojem će se razgovarati o ekonomskim temama, kako je najavio jedan od domaćina, specijalni izaslanik SAD za dijalog Ričard Grenel.

"Ne treba očekivati neke velike dogovore na ovom sastanku. To će biti odlična prilika za slikanje na travnjaku Bele kuće, za sve strane u pregovorima, i mislim da će tu sve da se završi. Najviše je to uspeh (ovog sastanka), nije ni to jednostavno, dosta dugo nije bilo predstavnika Srbije na tom travnjaku", ocenio je Mijačić u Novom danu na TV N1.

Nasuprot tome, Grubješić kaže da ne može da se složi da su ekonomska pitanja bezbačajna.

„Upravo ona mogu da otvore put nekim značajnijim sporazumima. Upravo je tu uloga SAD i njihovog racionalnog pristupa – ajde da uradimo ono što možemo, a da ono što ne možemo u ovom trenutku ostavimo za kasnije", kaže Grubješić.

Mijačić veruje da su razlozi za mala očekivanja od predstojećeg sastanka dve strane, to što se on dešava u predvečerje američkih predsedničkih izbora, od čijeg ishoda, odnosno od reizbora američkog predsednika Donalda Trampa, će zavisiti realizacija bilo kakvog sporazuma.

On je dodao da je trenutno teško proceniti kakav će biti ishod izbora u SAD, i da ako i formalno dođe do postizanja nekog sporazuma, pošto „nema nikakvih već dodeljenih finansijskih sredstava za realizaciju bilo kakvog rešenja, to dovodi do činjenice da neće biti nekih velikih dogovora u ovom trenutku, a ako i dođe do nekog dogovora, neće imati finansijskih ni institucionalnih mehanizama za njegovu realizaciju dok se ne okončaju američki predsednički izbori".

"Trampu znači ovakav susret zbog predizborne kampanje i on će predstavljati ovaj sastanak kao svoj međunardni uspeh. (Кosovskom premijeru Avdulahu) Hotiju je potreban sastanak da bi pokazao da su obnovljeni tradicionalno dobri odnosi sa SAD i da bi dao veći legitimitet svojoj vlasti, a (srpskom predsedniku Aleksandru) Vučiću da bi prikazao svoj politički uspeh kao jednog od ključnih lidera na Zapadnom Balkanu", smatra Mijačić.

Grubješić, pak, ocenjuje da "nije bitno da li će biti slikanja" u Vašingtonu.

Кo zapravo vodi pregovore - SAD ili EU?

"Nisam od onih koji veruju da bi Trampu baš pomoglo slikanje na travnjaku ispred Bele kuće. Ne verujem da je tema odnosa Beograda i Prištine visoko na nekoj lestvici američke spoljne politike. Jeste da ima mesto, jeste da je određen specijalni izaslanik Grenel", kaže Grubješić.

Ona dodaje da dijalog ne može da se meri sa uspostavljanjem diplomatskih odnosa Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Na pitanje da li ovaj sastanak u Vašingtonu znači da se pregovori sele iz Brisela u SAD, oba gosta se slažu da je EU i dalje glavna u dijalogu, a da Vašington samo pomaže, jer nijedan veliki međunarodni sporazum nije postignut bez učešća SAD.

"Formalno se pregovori Beograda i Prištine vode od strane EU, Vašington je tu da pomogne. On će pomoći ovim ekonomskim delom, ali ipak će dijalog biti nastavljen u ponedeljak u Briselu. Ovaj sastanak se ipak održava, za razliku od onog prethodnog koji su sprečili EU ili neke njene članice. Mislim da je došlo do neke koordinacije šta je čiji posao – EU će nastaviti da vodi ovaj dijalog, a Vašington će pomoći. Nijedan veliki međunarodni sporazum nije se desio bez SAD", kaže Grubješić.

Ona smatra da „Vašington može dosta da pomogne dijalogu, ali neke ključne stvari će se dešavati pod okriljem EU".

I mišljenje Mijačića je da se dijalog nije preselio u Vašington, ali da je uloga SAD velika.

"Svakako se politički dijalog vodi u Briselu, nije se preselio u Vašington. Ali, bez SAD i njihovog pritiska za ukidanje taksi Кosova na robu iz Srbije i BiH, ne bi ni došlo do tog sastanka u Briselu", smatra Mijačić i dodaje da je "ono što se desava u Briselu zasnovano na čekanju ishoda izbora u Americi".

Na pitanje da li će možda još nešto osim ekonomskih pitanja biti na dnevnom redu sastanka dve strane, Grubješić ocenjuje da time što domaćin sastanka Grenel, koji je trebalo da saopšti preciznu agendu, to nije učinio, ostavljen je prostor za spekulacije da li će tema biti još nešto drugo.

"Ništa nije gotovo dok sve nije gotovo. Da bi došlo do konačnog sporazuma svi prethodni treba da budu sprovedeni. To se nije desilo, ostala su još mnoga otvorena pitanja za koje ne verujem da će sada biti pokrenuti u Vašingtonu – pitanje Zajednice srpskih opština, imovine, Trepče, Gazivoda, energetike. Oni će doći na dnevni red u nekom budućem periodu u Briselu", smatra Grubješić.

Okončanje dijaloga na dugom štapu

Sagovornik N1 Dragiša Mijačić mišljenja je da kada postoje problemi u postizanju političkog sporazuma "onda postoji neka intencija da će se ići na ekonomski sporazum, jer nije u ovom trenutku realno očekivati postizanje političkih sporazuma“.

"A da li je moguće da dođe do relaksacije ekonomskih odnosa dve strane bez političkog sporazuma – tu negde i vidim prisustvo američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O'Brajana (takođe domaćina sastanka), u smislu da ako bi došlo do nekog ekonomskog sporazuma da politička nestabilnost ne bi ugrozila njegovu primenu", kaže Mijačić.

Oboje su se složili da činjenici da je okončanje dijaloga na dugom štapu u velikoj meri doprinosi i činjenica da u srpskoj politici i društvu ne postoji konsenzus o načinu na koji treba rešavati pitanje Кosova i voditi dijalog.

"To nije izvesno u ovom trenutku. Postoje disonantni tonovi o načinu rešavanja pitanja Кosova između vlasti i opozicije, ali i kod društvenih činilaca, poput Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti, pa i u civilnom društvu... Mi i dalje ne znamo šta proces normalizacije znači, a to nije samo greška Beograda i Prištine, već i EU", kaže Mijačić.

Grubješić ističe da ne postoji bazični konsenzus oko bilo čega: ni oko Кosova, ni oko toga da li Srbija treba da ide u EU, ni oko NATO-a.

Кad to nemate, onda svako interpetira svaki problem onako kako on misli. Ako se niste dogovorili, onda imate iskakakanja sa svih strana. Ne mislim da svi treba da mislimo isto, ali bez bazičnog konsenzusa, ovaj proces će ostati zamrznut i bez napretka. (Potreban je) bazični konsenzus bez jednoumlja, bez toga da jedni druge optužujemo onom najodvratnijom rečju u srpskom jeziku – izdajnik. I posle devet godina od početka procesa normalizacije (odnosa sa Кosovom) ista meta - isto odstojanje. Stalno vrtimo istu priču i međunarodna zajednica vrti svoju priču", zaključila je Grubješić.