Milić: Osmani manje kontroverzna za Zapad, u SAD delovala nezavisnije od Kurtijeve politike

Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić ocenio je da su susreti koje su kosovski zvaničnici imali u SAD bili protokolarni, a da je kosovska predsednica Vjosa Osmani delovala nezavisnije od politike premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija.

„Rekao bih da Osmani deluje nezavisnije od Kurtijeve politike s obzirom da je Kurtijeva vlada svojom politikom dominantno dovela do jednog vida političke izolacije od strane zapadnih država. Osmani je otuda manje kontroverzna i manje se iz ugla zapadnih lidera sa njom nužno asociraju te politike. Prvenstveno i zbog funkcije na kojoj se nalazi za razliku od glave izvršne funkcije u vladi koja podrazumeva i najveću odgovornost, a samim tim i najveću odgovornost za negativne posledice politike“, izjavio je Milić za Kosovo onlajn.

Komentarišući susret Osmani i Trampa, a zatim i njenu izjavu da je na

prijemu za predsednika Trampa u Njujorku imala važne razgovore u interesu Kosova, Milić kaže da je reč o protokolarnom susretu iz kog je i nastala fotografija.

„S obzirom da je na konkretnom događaju bio veliki broj lidera, ako bi gledali vreme koje je američki predsednik mogao da posveti po pojedinačnom lideru, to je vrlo malo. Više bih rekao da je u ovom slučaju susret bio protokolaran, ali svakako iz ugla prištinske vlade vrlo je bitno da se pojavljuje na međunarodnim događajima, da se susreću sa svetskim liderima jer time šalju poruku da su priznati od određenih relevatnih država“, navodi Milić.

Naglašava da zbog „istorije devedesetih godina“ i „političke investicije u kosovsko pitanje“, najveći broj kosovskih lidera u SAD može da očekuje „relativno pristojan doček“.

„Ono što je pitanje je kako izaći iz trenutne pozicije kosovske vlade koja podrazumeva sumnje zapadnih aktera zbog različitih eskalatornih mera koje su izazivale krize“, precizira Milić.

Kao drugo važno pitanje apostrofira problem malih država koje nisu međunarodno priznate.

„Uvek postoji problem što moraju da se bore za relevantnost u trenutnom svetu. Kada postoji veliki broj kriza i veliki broj problematičnih zona najveći rizik za njih je da budu irelevantne, odnosno najveći problem za prištinsku vladu bi bio kada bi bila politički bila nevidljiva za SAD“, ističe Milić.

Navodi da taj rizik postoji zbog rata u Gazi i Ukrajini, ali i „pacifičkih pitanja“ SAD u odnosu na Kinu.

„U konkurenciji tih tema nije lako uvek se nametnuti kao relevantan. To je možda najveći izazov koji je objektivan i koji nema nužno veze sa delovanjem konkretnih vlada, ali svakako je delovanje prethodne vlade (Kosova) imalo uticaja da bude više izolovana, a manje politički priznata od strane zapadnih lidera“, smatra ovaj analitičar.

Na pitanje koliko je međunarodna pozicija Kosova uzdrmana, Milić naglašava da je za Prištinu najveći rizik da od država koje su je priznale „bude manje relevantna“ i da ne može da se nametne kao „bitna tema“.

„U slučaju da bude manje relevantna tema, da se neka druga pitanja poput rata u Gazi, rata u Ukrajini ili pacifičke konfrontacije Amerike sa Kinom nametnu kao važne teme, onda kosovsko pitanje ne može da dođe visoko na agendi, a samim tim ne mogu ni zapadni zvaničnici previše da se fokusiraju na to pitanje, tako da ne mogu da daju mnogo podrške. Osim tog elementa, koji je objektivne relevatnosti te teme u sadašnjem kontekstu svetskih odnosa, drugi element je prethodna politika Kurtijeve vlade koja jeste bila opterećenje za zapadne države kada se govori o stabilnosti našeg regiona. Taj drugi element je uticao na ugled i stabilnost“, zaključio je Milić.