Milić: Priština bez sredstava EU ne samo zbog institucionalne krize, presudna eskalatorna politika

Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić ocenio je da kašnjenje u isplati prve tranše iz Plana rasta EU za Kosovo može biti tumačena kao posledica institucionalne krize, ali je mnogo više posledica dosadašnje eskalatorne politike Prištine.

„Rekao bih da veći problem kada se govori o sredstvima iz Plana rasta dolazi iz dosadašnje eskalatorne politike vlade u Prištini i dosadašnjeg premijera Kurtija. Najviše kritika koje je vlada u Prištini generisala dominatno je dolazila zbog različitih poteza koji nisu sprovođeni u koordinaciji sa zapadnim državama i koji su stvarali probleme u međuetničkim odnosima“, izjavio je Milić za Kosovo onlajn.

Komentarišići najavu da bi Priština, zbog krize u formiranju institucija, mogla da ostane bez prvog dela novca iz Plana rasta, Milić kaže da Brisel želi „čiste račune“, kada je reč o trošenju tih para.

„Pitanje institucionalne krize jeste problem jer je pitanje ko razgovara u ime vlade sa evropskim institucijama, ko zapravo sprovodi navedene programe, ko troši opredeljena sredstva. To stvara jedan vid nepredvidljivosti i nestabilnosti što takođe, sa strane Brisela, stvara vid sumnje da li postoje objektivni, institucionalni kapaciteti da se sredstva upotrebe u najboljoj, svojoj originalnoj svrsi kada govorimo o Planu rasta“, kaže Milić.

Ipak, uveren je da kašnjenje sa isplatom mnogo više ima veze sa nepovorenjem koje briselska administracija ima prema „kapacitetima dosadašnje“ vlade u Prištini.

„Zapadne države su morale da se bave rešavanjem ove krize i samim tim da svoje ograničene resurse vremena preusmeravaju na ovaj region što nije naročito popularno kada imate rat u Gazi, Ukrajini i razne druge globalne nestabilnosti. Pretpostavljam da je više posledica jednog vida sumnje u odnosu na kapacitet dosadašnje vlade da izlazi na kraj sa krizama ili da ih ne stvara, kao i pitanje formiranja ZSO“, naglašava Milić.

Dodaje da se to pokazuje i kroz kazne mere protiv Prištine.

„Rekao bih da su i dosadašnje barijere koje se tiču izolacije vlade u Prištini koja je bila blaga, ali je bila postojeća, više su proilazile iz jednog vida eskalatorne politike za koju zapadne države nisu htele da daju podršku i koja im u ovom trunutku nije od pomoći u međunarodnom kontekstu, ali i generalno u odnosima, kada se govori o regionalnoj stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, precizira Milić.