Ivanov: Do formiranja skupštine i vlade Kosovo na pauzi u EU

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov izjavila je da će Kosovo biti „na pauzi“ u Evropskoj uniji, uključujući i predviđena sredstva iz Plana rasta, sve dok se ne bude formirala skupština i stabilna vlada.

„Dokle god se ne bude formirala skupština i vlada možemo da očekujemo da je Kosovo kompletno na jednoj vrsti pauze. EU je izrazila želju i zahtevala od Kosova da se vlada formira što pre kako bi zemlja mogla da nastavi da funkcioniše, kako bi mogle da se implementiraju reforme koje EU očekuje. Verujem da dokle god se ova kriza ne bude rešila, novac koji se čeka neće biti isplaćen, ali takođe neće biti implementirane ni reforme koje se traže, niti će uopšte na bilo koji način odnosi između Kosova i EU moći da funkcionišu normalno“, izjavila je Ivanov za Kosovo onlajn.

Jedan od sve izvesnijih epiloga institucionalne krize mogli bi da budu novi kosovski izbori.

Ivanov kaže da je to sve realnija opcija zato što je „jako mala verovatnoća da će Kosovo uspeti da formira vladu“.

„Ako bi se na kraju neka vlada i formirala, ona ne deluje obećavajuće u smislu da će imati stabilnost. Verujem da se Kosovo bliži scenariju da će imati izbore. Da li će ih imati odmah jer nisu u stanju da sastave novu vladu ili ubrzo nakon što neka nestabilna vlada bude sastavljena, ostaje da se vidi. Ali, dok god ne dobijemo jednu jasnu vladu koja ima podršku većine imaćemo samo dalje produbljenje ove krize koju trenutno vidimo“, smatra ova analitičarka.

U slučaju novih izbora nema dilemu da će doći do „pauze“ u odnosima sa EU.

„Ukoliko budemo imali scenario novih izbora odmah sada, verujem da sve što Kosovo očekuje od Evropske unije će biti na pauzi dok se izbori ponovo ne održe i dok se u tom narednom krugu ne formira većina koja jasno može i da oformi vladu i da nastavi pregovore i saradnju sa institucijama EU“, uverena je Ivanov.

Dodaje da isto važi i za nastavak dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU.

„Već neko vreme proces normalizacije između Beograda i Prištine ne funkcioniše kako treba. Već više od deceniju, od potpisivanja Briselskog sporazuma i dalje nema ZSO, sve runde pregovora koje smo videli u skorijoj prošlosti, uključujući i runde u Briselu i Ohridu nisu rezultirale nekim velikim promenama. Imali smo i situaciju da je Aljbin Kurti i njegova tadašnja vlada povukla brojne jednostrane poteze koji su prilično frustrirali EU i sve zapadne partnere Kosova zbog čega su uveli i određene mere“, kazala je Ivanov.

Smatra da u trenutku kada Kosovo formalno i nema vladu, nema ni legitimitet i mandat da bilo šta radi po pitanju normalizacije zbog čega ne treba očekivati ni funkcionalan dijalog.

Kako bi pregovori mogli da izgledaju u budućnosti, naglašava, umnogome će zavisiti od toga ko će biti novi kosovski premijer.

„Mnogi eksperti sa kojima sam ja saglasna, kažu da je jedan od razloga zašto Kurti nije bio u stanju da oformi većinu upravo zbog načina na koji se ponašao tokom procesa normalizacije. Velikom broju ljudi koji žive na Kosovu nije odgovarao taj jednostran pristup, jer smatraju da je cena previsoka zbog unižavanja odnosa sa zapadnim partnerima. Ukoliko ponovo budemo imali Kurtija pitanje je da li će nastaviti sa starom politikom ili će je prilagoditi kako bi popravio odnose sa Zapadom. A, ukoliko budemo imali nekog novog ostaje da se vidi kakav će biti njegov pristup“, smatra Ivanov.