Milić: Priznanje Palestine više vid poruke Izraelu nego pomoć samoj Palestini

Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put izjavio je da su države koje sada priznaju Palestinu manje-više imale plan da nekada u budućnosti to urade, ali u okolnostima koje bi, navodi, značile i simbolički relevantan momenat u smislu pronalaženja nekog optimalnog rešenja između dve strane ili nekog važnog mirovnog sporazuma, te bi na neki način to, kaže, priznanje dodalo na važnosti datog sporazuma, prenosi Juronjuz.

„To se koristi sada kao jedan vid poruke Izraelu više nego u nekom konkretnom smislu pomoći Palestini, s obzirom na to da možete dobijati pobede u virtualnom prostoru međunarodnih organizacija, ali ukoliko u realnosti na terenu ne kontrolišete situaciju, onda to ostaje prilično apstraktno. Tako da, bez obzira što preko dve trećine članica Ujedinjenih nacija priznaje Palestinu, sad imamo i ovaj prošireni klub, kada se govori o zapadnim državama koje su bile rezervisane prema tome, i dalje ostaje problem operativnog rešenja na terenu, što naravno, kako prolazi vreme, ide manje u palestinsku korist, a ne više“, rekao je on.

Na pitanje kakav bi mogao da bude odgovor Izraela, Milić kaže da je pozicija Izraela manje-više jasna u želji da Hamas potpuno bude uništen ili da se bar do nekog nivoa smanje njegovi kapaciteti.

„Da u budućnosti nemaju nikakvu mogućnost da se povrate, revitalizuju i da ponovo izvrše napad na Izrael, kao što je bio slučaj u oktobru 2023. godine. Kratkoročno gledano da Hamas položi oružje da bi oni na neki način zaustavili svoju operaciju. Ne deluje trenutno da je pritisak i približan da tome doprinese. S druge strane, najveći deo strategija autoritarnih država ili terorističkih organizacija se bazira na tome da dovoljno prolongiraju vreme, da dovoljno odugovlače vreme, da druga strana pod međunarodnim, unutrašnjim pritiskom protesta i kritike u njihovim društvima jednostavno izgubi volju i da vi na taj način prolongiranjem imate de facto pobedu. Izrael, s druge strane, već je prošao tu tačku, taj Rubikon međunarodnih osuda i tako dalje, tako da ne računa više na podršku bilo čijeg javnog mnjenja ili da im bilo čije simpatije, već koristi priliku da promeni realnost na terenu. Tako da, bez obzira na bilo koji međunarodni pritisak, mislim da su daleko prošli tačku kada ih je bilo briga šta misli međunarodna zajednica o njima“, rekao je on.

Kada je reč o palestinskoj teritoriji, odnosno gde bi bila ta palestinska država, Milić kaže da je to dobro pitanje i da se još govori u apstraktnim kategorijama.

„Ako gledamo sad rane 2000. godine i ono što je Klinton nudio dvema stranama, u tom scenariju, možemo da kažemo, to je pik onoga što je palestinska država mogla dobiti iz nekog kredibilnog dogovora koji podrazumeva praktično skoro 100 odsto Zapadne obale, podrazumeva celu Gazu, čak i određene delove Istočnog Jerusalima, ali u tom momentu nisu uspele stalno da dođu do dogovora. Palestinci dalje probaju da priznaju Izrael, s druge strane, Izrael će uvek naći razloga zašto može da se ne slaže sa određenim tačkama tog sporazuma, tako da ako bismo to gledali kao pik, ono što bi mogla da bude palestinska država je samo manje od toga. Pitanje u kojoj formi Zapadne obale, s obzirom na naseljavanje od strane Izraela, u Gazi, imamo kontrolu situacije na terenu većinske strane Izraela, tako da i dalje govorimo o apstraktnim kategorijama, realnost još uvek ne prati“, naglasio je on.