Milivojević: Nemačka pokušava da se aktivno uključi u rešavanje kosovskog pitanja

zoran milivojević
Izvor: Kurir

Iskusni diplomata Zoran Milivojević rekao je danas da će u susretu nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Srbije Aleksandra Vučića dominirati pitanje Kosova, prenosi Telegraf.

On je ocenio i da je ovaj sastanak pokušaj Nemačke da odblokira dijalog i da se aktivno uključi u rešavanje kosovskog pitanja.

U izjavi za Tanjug, Milivojević je rekao da ne očekuje da će biti postignut značajniji pomak kada je u pitanju Kosovo, osim ukoliko SAD ne izvrše pritisak na Kurtija. Sutra u Berlinu razgovarać se i o ukrajinskoj krizi, regionu, pre svega o BiH i bilateralnim odnosima.

Milivojević dodaje da poziv da u Berlin dođu iAljbin Kurti i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak, pokazuje interes Nemačke da se aktivno uključi u rešavanje kosovskog čvora i to na nivou ove vlade na čim je čelu Olaf Šolc.

Reč je o pokušaju da se odblokira dijalog koji je već duže vreme zamrznut, zbog stavova Prištine, dodaje Milivojević, i navodi da je cilj Nemačke da se obnovi dijalog na najvišem nivou i da se aktivira EU, odnosno Lajčak, za čije dve godine mandata nismo došli do značajnijeg rezultata.

"Nemačka na taj način daje do znanja da kosovsko pitanje smatra temom od značaja za Evropu i EU i da stoji na strani da je EU kao posrednik praktično nadležna za rešavanje ovog pitanja i da je interes Nemačke i EU da se to pitanje što pre reši. Nova vlada je na istim pozicijama kao i vlada Merkelove, a to je da jedino rešenje priznanje kosovske nezavisnosti i da nema promena granica, a to znači da je Srbija bez KiM",  poručuje Milivojević.

On ne očekuje mnogo od sastanka, ukoliko se ne promeni nešto u nastupu prištinske strane.

Na pitanje da li Šolc može da primora Kurtija na konstruktivniji pristup, Milivojević odgovara da ključni uticaj na prištinsku stranu ima Vašington.

"Nisam ubeđen da Šolc ima snagu i mogućnost da odlučujuće utiče na Kurtija. Ako ne bude rezultata sutra u tom smislu, ako Kurti ne bude menjao svoj stav, onda je jasno da jedini suštinski uticaj na Kurtija i Prištinu ima Vašington i od toga će zavisiti i dalji napredak i dijaloga i rešavanja kosovskog pitanja", dodaje on.

Što se tiče Ukrajine, penzionisani diplomata ističe da je interes Nemačke da i sa svoje strane da do znanja da se očekuje da Srbija uvede sankcije Rusiji i da se priključi zapadnoj strukturi na tim pozicijama sa predtekstom da Srbija u okviru svojih evrointegracija treba da se usaglašava sa evropskom spoljnom politikom.

"To pitanje sada ima apsolutni prioritet u zapadnim centrima moći i to je linija na osnovu koje se gleda na lojalnost Srbije evropskom putu i zapadnoj politici. Srbija je iznela svoje principijelne stavove dva puta glasajući protiv Rusije u Savetu bezbednosti i nema nikakvih razloga da se na Srbiju dalje vrši pritisak", poručuje Milivojević.

On ističe da je veoma važna tema za Nemačku i EU region, a pre svega BiH i dodaje da je Nemačka je vrlo aktivna po tom pitanju, jer je tu Visoki predstavnik Kristijan Šmit, a sem toga Nemačka je imenovala svog specijalnog izaslanika Saracena, a ima ga i na nivou Bundestaga.

"To pokazuje poseban nemački interes za BiH i region i ključna tema kada je u pitanju region biće bezbednost, nastojanje da se region što je pre moguće uključi u evrointegracije i da na toj liniji se garantuje bezbednost i stabilnost regiona. Druga stvar je nemački interes da se dva nezavršena posla BiH i KiM reše u korist integracije regiona u transatlansku zajednicu", naglašava Milivojević.

Dodaje da srpska strana insistira na poštovanju izvornog Dejtona i formuli koja obezbeđuje mir i stabilnost i daje garancije Republici Srpskoj i srpskom narodu, a to su dva entiteta i tri konstitutivna naroda i da samo na toj osnovi treba tražiti rešenje.

Što se tiče bilateralnih odnosa, Milivojević ističe da će to biti najlakša tema i najproduktivniji deo razgovora.

"Ovo je prva poseta na najvišem nivou posle političkih promena u Nemačkoj i dolaska na vlast koalicije socijaldemokrate-zeleni-liberali. Sasvim prirodno je da je jedna od tema budu bilateralni odnosi, koji su na uzlaznoj liniji, posebno u ekonomskom delu i ovo će biti prilika da se potvrdi taj uzlazni trend i da se oni potvrde u svim drugim sferama", zaključuje ovaj diplomata.