Milivojević: Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, Kosovo naš apsolutni prioritet

Milivojević
Izvor: Kosovo Online

Iskusni diplomata Zoran Milivojević siguran je da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji i dodaje da je Kosovo naš državni i nacionalni interes koji nam je apsolutni prioritet, prenosi Politika.

Samim tim se, kako napominje, ne dovodi se u pitanje odnos Srbije i Rusije.

Kada je reč o tome kako se Srbija može nositi s pritiscima, Milivojević ističe da je mehanizam koji Srbiju kvalifikuje kao vojno neutralnu i nezavisnu državu najbolji mogući mehanizam.

"Mi možemo da se ponašamo pragmatično, mi možemo da nalazimo rešenja do granice suštinskih državnih i nacionalnih interesa – Kosovo i Metohija, što znači da nema priznanja, neposredna bezbednost države ili ugroženost srpskog naroda u okruženju. Onda Srbija ne bi mogla da se ponaša pragmatično i ne bi mogla da povlači iznuđene poteze na štetu nacionalnog interesa", kaže Milivojević i dodaje da to uključuje i punu zaštitu izvornog Dejtonskog sporazuma.

Osvrnuo i na glasanje Srbije za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN navodeći da je reč o iznuđenom potezu. 

On je naglasio da međuzavisnost, posebno u ekonomskoj sferi otvara prostor za pritiske na našu zemlju, imajući u vidu evropski put Srbije. 

"Mi nismo bili kosponzori te rezolucije, ali smo se njoj priklonili, glasali ’za’ i time otklonili mogućnost da pretrpimo ogromnu materijalnu i stratešku štetu zaustavljanjem dotoka nafte”, ističe Milivojević i dodaje da bez obzira na to što smo izuzeti iz ovoga, pokazalo se da ćemo na tom prostoru, posebno ekonomskom, biti izloženi pritiscima u narednom periodu.

Ocenjuje da ćemo, ako se kriza bude dalje produbljivala i ako njeni efekti budu dalje pogađali EU, i mi trpeti štetu zato što smo objektivno u poziciji da sve štete na račun EU snosi i Srbija na neki način, kao neko ko je na evropskom putu i ko u ekonomskoj sferi zavisi od saradnje sa EU.

"Ne radi se samo o političkim potezima već se radi o nekim direktnim ekonomskim efektima, kao što je ovaj slučaj s naftom. Tu postoje dva nivoa: kada je reč o nafti, EU je u dobroj meri zavisna od energenata iz Rusije, pritisci na nas i naše delovanje, u dobroj meri biće ’pokriveni’ time što u EU postoje dileme oko daljih sankcija u energetskoj sferi. Ta vrsta štete može da bude odložena ili modifikovana u zavisnosti od razvoja situacije. Važan je i status Naftne industrije Srbije kod nas. Verovatno će se tražiti modaliteti i načini da se otkloni šteta i za jednu i za drugu stranu, time što bi se status NIS-a rešio na neki drugi način”, kaže Milivojević.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, komentarišući poslednji izazov s kojim se suočila naša zemlja, objašnjava da u ovom trenutku možemo da se pohvalimo činjenicom da nema nedostataka u snabdevanju gorivom, da će na benzinskim pumpama biti dovoljno benzina i dizela i da će poljoprivrednici moći da obavljaju prolećnu setvu. 

"Da nismo vodili mudru spoljnu politiku, koja je izbalansirana, i koja je isključivo u službi srpskih nacionalnih interesa, sasvim sigurno bismo danas imali ozbiljan problem. Više je nego jasno da je došlo do dubokog konflikta na liniji Zapad–Rusija”, ističe Rajić. 

Napominje da taj konflikt neće biti brzo okončan niti će se usporiti, jer je sve više stavova na Zapadu koji su saglasni da normalizacije odnosa s Moskvom skoro neće biti.

"Videli smo novi paket sankcija EU, peti po redu, gde se zabranjuje uvoz uglja i u naredna četiri meseca se mora okončati svaki posao s uvozom uglja iz Rusije. Ako rat potraje, to očekuje rusku naftu, posledično i ruski gas, čega će se Evropljani najteže odreći. To će trajati godinama, a Poljska i neke baltičke države su već donele odluke u tom pravcu”, ocenjuje Rajić. 

Saglasan je da su pred Srbijom brojni izazovi i ocenjuje da u ovom trenutku, bez obzira na to ko podržava koju političku opciju, svi moramo biti jedinstveni.

Kada su u pitanju pritisci kojima bi Srbija mogla da bude izložena, Rajić objašnjava da naša zemlja pritiske može trpeti na u vezi sa Kosmetom, kada je reč o bezbednosti srpskog naroda, ali mogući su pritisci na  Republiku Srpsku, SPC i Srbe u Crnoj Gori.

"Mnogi u regionu su, u tom kontekstu, u niskom startu i samo žele da poistovete Srbe s Rusima i nas s Putinom da bi pred Zapadom imali legitimaciju da na neki način skrše ono što su naši legitimni interesi”, zaključuje naš sagovornik.

Rajić podseća da smo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela nikakve sankcije prema Rusiji i da Moskva to ceni. Rusija je, kako dodaje, svesna s kakvim se pritiscima naše rukovodstvo svakodnevno suočava, a pogotovo jer je naša zemlja integrisana u evropske privredne tokove.

Zapad pokušava da skloni Rusiju s međunarodne političke scene

Sukob u Ukrajini, podvlači Zoran Milivojević, postaje sve složeniji zato što Moskva i Vašington idu do kraja i to se vidi po tome što Rusija ne odustaje od ratnih ciljeva, koje nije još realizovala.

"S druge strane, SAD i zapadni saveznici imaju do sada nezabeležen angažman oko naoružavanja, obezbeđivanja sredstava i podrške i jedne neviđene ofanzive na međunarodnom političkom planu u pokušaju da se Rusija skrajne s međunarodne političke scene", ističe Milivojević.