Milivojević: Novi američki ambasadori još više će pritiskati Srbiju da prizna takozvano Kosovo

Novi ambasador SAD u Prištini Džef Hovenijer je prvi od "velike trojke" novih američkih ambasadora koji će dolaze u region, tačnije u Beograd, Sarajevo i Prištinu. Oni će biti zaduženi za rešavanje nedovršenih poslova na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini, tačnije insistiraće na centralizaciji BiH i pritiskaće Srbiju da prizna takozvano Kosovo, izjavio je iskusni diplomata Zoran Milivojević za Tanjug.

Prema njegovim rečima to je spoljnopolitička strategija demokratske američke administracije na čelu sa predsednikom Džoom Bajdenom.

"Oko Bosne i Hercegovine već imamo dinamiku, a ja očekujem da ćemo ove godine imati i dinamiku oko Kosova i Metohije. Prema tome, dolazak novog ambasadora u Prištinu je početak realizacije te strategije koju je osmislila nova administracja i novi sastav u Stejt departmentu, a to je sasvim sigurno i novi pritisak na Srbiju da se to pitanje reši i da se reši u duhu onoga što je predsednik Bajden najavio posle preuzimanja dužnosti u svojim čestitkama gde je govorio o međusobnom priznanju", rekao je Milivojević za Tanjug.

To će, ističe, biti osnova nove američke stategije i nju će, kako kaže, promovisti novi amasador u Prištini, kao i novi amasador u Beogradu Kristofer Hil.

Navodi da će za Ameriku biti ključne tri stvari, a prva je da se dražavnost takozvanog Kosova zaokruži i da se uspostave nove granice na Balkanu, odnosno Srbija bez KiM.

Zatim, naglašava, druga stvar je da se zaustavi ili suprostavi uticaju Rusije i Kine.

Poslednja stvar je, kaže Milivojević, da se realizuje koncept proširenja NATO i na Kosovu i da se zaokruži strategija da ceo region uđe u "zapadnu sferu interesa", a da taj proces bude zaokružen preko evroatlantskih integracija.

"Ambasadori Hovenijer i Hil će imati isti zadatak i mislim da će međusobno koordinirati i sasvim sigurno da će koordinirati sa Briselom", smatra Milivojević.

Kada je, kako kaže, Evropa u pitanju, u ovom periodu ona će, smatra, biti u drugom planu zbog dešavanja u Briselu i Parizu.

Objašnjava da ostaje da se vidi kako će funkcionisati nova vlada u Berlinu i da li će Nemačka zadržati vodeću poziciju u EU, ali ostaje da se vidi i kakav će biti rezultat izbora u Francuskoj, odnosno da li će Emanuel Makron dobiti novi mandat.

Od toga, dodaje, zavisi da li će se koncept koji imaju SAD poklopiti sa Berlinom i Parizom, a ako se, kako kaže, poklopi, onda možemo očekivati veći pritisak na Srbiju da se kosovsko pitanje reši.