Milivojević: Rešavanje kosovskog problema visoko na agendi Evropske unije

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je pitanje rešavanja kosovskog problema visoko na agendi Evropske unije i da se o tome intenzivno razgovara, ali i da je teško da će Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija promeniti stav.

Pregovori sa tih pet država su svakako jedan od ciljeva Komisije u pokušaju da se ispostavi neki predlog za rešenje kosovskog pitanja, kaže Milivojević za Kosovo onlajn i dodaje:

„I druga poruka je da je pitanje Kosova i Metohije visoko na agendi Evropske unije i da se ta priča na neki način ubrzava. To vidimo iz nekih drugih informacija, recimo iz aktuelizovanja pitanja članstva Kosova u Savetu Evrope, kao i iz pritisaka Nemaca i Britanaca u tom pravcu, tako da mislim da je i ova izjava u tom kontekstu“.

Dalje poručuje da ako analiziramo pet država EU koje ne priznaju Kosovo, teško da može doći do promene stava.

„Kada je reč o Španiji, teško da ima šanse da promeni stav, zato što su razlozi zbog kojih ona ne priznaje Kosovo i dalje aktuelni, pre svega pitanje Katalonije i Baskije. Kada je reč o Kipru, mislim da tu ima najmanje šanse za promenu stava, jer bi time Kipar ušao u zamku da mora da dovede u pitanje i sopstveni teritorijalni problem, odnosno sever Kipra. Grčka je vezana kiparskim pitanjem. Za Grčku je to pitanje teritorijalnog integriteta Kipra i grčko nacionalno pitanje. Grčka ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova pre svega zbog Kipra i podrške Kipru. Ona sama, kao država, nema direktan razlog za takav stav, ali kiparsko pitanje je za nju strateško nacionalno pitanje“, kaže Milivojević.

Kada je reč o Rumuniji, Milivojević ističe da je njen motiv pre svega princip.

„Ona u tom kontekstu ima u vidu i istorijska pitanja, uključujući Besarabiju. U poslednje vreme,  ponovo se pominje ujedinjenje Moldavije i Rumunije i uvođenje rumunskog jezika kao zvaničnog u Modaviji. Taj proces daje dodatnu težinu rumunskom principijelnom stavu. Rumunija se drži tog principa i nikada se nije odrekla stava o Besarabiji. Smatram da je to njen ključni motiv. Jedino ako bi se pitanje Moldavije rešilo, mogla bi se eventualno promeniti i ta pozicija. Ostaje Slovačka. Tu je pitanje slovačko-mađarskih odnosa. Imamo novu vlast u Mađarskoj i vidimo da se nacionalna politika ne menja. Za Slovačku je to takođe principijelno pitanje i ne očekujem promenu stava, iako očigledno postoji određeni pritisak i aktivnosti u tom pravcu“, navodi Milivojević.

On kaže i da bi Kos pod ohrabrujućim znacima mogla da misli i na Ohridski sporazum.

„Sa stanovišta Evropske unije, on predstavlja osnov za Poglavlje 35. U Ohridskom sporazumu se ne pominje eksplicitno de jure priznanje, ali njegovi elementi podrazumevaju de fakto priznanje. U prvoj tački govori se o dobrosusedskim odnosima. U drugoj o međusobnom poštovanju teritorijalnog integriteta na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, što se može tumačiti kao de fakto priznanje. U četvrtoj tački govori se o slobodnom pristupu međunarodnim organizacijama bez ograničenja. To je takozvani nemački model priznanje postojanja države bez formalnog de jure priznanja. Moguće je da na toj osnovi gospođa Kos i Evropska komisija grade svoju poziciju, jer sve članice EU to prihvataju i jer se insistira da je Ohridski sporazum pravno obavezujući. To je ono što Srbiju obavezuje u pregovaračkom okviru kao završni čin normalizacije. Moguće je da se na tome gradi strategija i da se time prevaziđe činjenica da pet država ne priznaje Kosovo“, kaže naš sagovornik.

Na kraju, Milivojević zaključuje da je ta tema visoko na agendi, da se intenzivno razgovara i da se pokušava pronaći formula.

„To treba posmatrati i u kontekstu jačanja politike proširenja i interesa da se region obuhvati. Međutim, nije moguće obuhvatiti region bez Srbije, a nije moguće obuhvatiti Srbiju bez rešenja kosovskog pitanja. Zato se traži neka formula. Nije slučajno što i naša strana intenzivno radi na politici proširenja“, izjavio je Milivojević.