Milivojević: Srbija podigla odnose sa SAD, a sa Rusijom i Kinom ih svela u realni okvir

Diplomata Zoran Milivojević ocenio je da je Vašingtonskim sporazumom Srbija podigla odnose sa SAD na viši nivo, a istovremeno nije ugrozila odnose sa Rusijom i Kinom, već su "svedeni u realni okvir", jer u sporazumu "nema izričitih konstatacija da se pominju države i da se to direktno uslovljava", aludirajući na odredbe u kojima se Beograd obavezao da će diversifikovati izvore snabdevanja energijom i da će zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača.

"Istina je da se odnosi sa drugima svode u realne okvire, a da se uspostavlja balans time što se dižu odnosi sa SAD i to je dobro za Srbiju. Nije u interesu Srbije da bude na jednoj strani, već da sa globalnim akterima ima usaglašene odnose i da iz njih izvuče prvorazredni interes, pre svega u vezi sa Kosovom", smatra Milivojević.

"Diversifikacija je racionalna politika svake vlade, tako da ne mislim da su odnosi sa Rusijom na nižem novou, i sa Kinom nema nekih problema, videli smo (u ponedeljak) otvaranje Huavejovog centra (za inovacije i razvoj digitalizacije). Nema izričitih konstatacija da se pominju države i da se to direktno uslovljava. Ko će da oceni ko je podoban a ko ne kada se radi o 5g strategiji", kaže diplomata u N1 Studio Live na TV N1.

Na pitanje ko će imati ključnu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja - SAD ili EU, on je rekao da je sigurno "da se bez Amerike ne može".

Rešenje u UN

"Kosovsko pitanje se mora razrešiti u Savetu bezbednosti UN, uz učešće velikih sila, jer je Kosovo pod mandatom i protektoratom UN. Bilo koje rešenje mora biti verifikovano na tom nivou... To je cilj, i ne može se rešiti bez Amerike", ocenjuje Milivojević.

On dodaje da je "s druge strane, jasno je da je Amerika ušla u ovu inicijativu, u situaciji kada se EU pokazala nesposobnom da ovo pitanje rešava na aktivan način i bez mehanizama koji bi obezbedili da se dogovorene stvari primenjuju".

"Ovo je još jedan dokaz da SAD zadržavaju pravo da budu poslednji arbitar. SAD su pristupile celoj priči na pragmatičan način, koji inače opredeljuje politiku (američkog predsednika Donalda) Trampa u poslednje četiri godine. Oni imaju pristup da treba prići na način koji obezbeđuje uspeh, i zato su prišli sa ekonomskim pitanjima, i ostvarili su određeni uspeh i na političkom planu, jer su stvorili uslove da se dijalog o normalizaciji nastavi, tako što su pale i Haradinajeva i Kurtjeva vlada (na Kosovu) i što je pala priča o taksama koja je blokirala dijalog", kaže Milivojević.

"Nezavisno od toga što se ovde razgovara o ekonomiji, radi se o duboko političkom procesu, jer ekonomija je ovde u funkciji politike", ističe on.

Na pitanje da li će se eventualnom promenom američke administracije posle novembarskih predsedničkih izbora promeniti američka politika prema Kosovu i Srbiji, Milivojević ocenjuje da (demokratski kandidat Džo) Bajden "sigurno neće voditi istu pragmatičnu politiku kao Tramp".

"Ono što je sigurno, bez obzira ko dođe na vlast, ipak ga ovo obavezuje, ovde je ipak učestvovala Bela kuća kao najviši organ u Americi, tako da (sporazum) obavezuje i narednu administraciju, pogotovu uključivanjem ekonomskih institucija", rekao je Milivojević.

Na pitanje da li je Srbija trebalo da pristane na odredbu premeštanja svoje ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, on kaže da je "jasno da je i kosovski dijalog i američku inicijativu Bela kuća uklopila u svoju bliskoistočnu politiku. Ovaj naš sporazum je u odnosu na stratešku politiku Amerike u drugom planu, ali jeste u njenoj funkciji".

Da gledamo naš interes

"Mi treba da gledamo šta je naš prvorazredni interes. Na prvom mestu je to što su statusna pitanja izuzeta, što je izuzetno važno kad je Amerika u pitanju, drugo je ekonomija, koja je i naš nacionalni i regionalni prioritet, naročito u vezi sa Mini Šengenom, a treće je da su srpsko-američki odnosi ovim dobili jedan kvalitativan zamah i garanciju i da će se ubuduće razvijati u uzlaznom trendu", kaže diplomata.

On smatra da SAD "tretiraju Kosovo kao većinski islamsku državu, i u tom kontekstu ga smeštaju u svoj strateški interes da probiju zid koji okružuje Izrael sa islamskim zemljama. Ovo pitanje sa Kosovom je u tom kontekstu i tako ga treba posmatrati kao deo Trampove bliskoistočne politike".

"Ovaj sporazum Amerika računa kao svoj spoljno-politički uspeh, stavlja ga u kontekst predizborne kampanje ali i svoje spoljnopolitičke orijentacije", kaže Milivojević.

"Ovo što je bilo u Vašingtonu je ponuđeno, to ponuđeno je činjenicom da je izostavljen ovaj najvažniji deo i to je najvažniji uspeh Srbije - da se ne govori o statusnim pitanjima. I to se desilo u Americi koja je rodonačelnik kosovske teme od devedesete pa do danas, u svakom pogledu", zaključuje Milivojević.