Milivojević: Stoltenbergova poseta pokazala da postoje praktično dve linije delovanja

Zoran Milivojević
Izvor: Kosovo Online

Poseta generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga Beogradu je važna kako bi se ponovilo šta je mandat misije Kfora na Kosovu, rekao je bivši diplomata Zoran Milivojević, prenosi RTS.

Milivojević je rekao je da je poseta Jensa Stoltenberga bila važna upravo zbog toga da se ponovi šta je mandat Kfora.

"Čuli smo od generalnog sekretara NATO da oni ostaju u tom mandatu i da ostaju odlučni da štite mir i bezbednost i slobodu kretanja, ali jasno je dao do znanja da oni nisu nadležni za ono što spada u policijsku sferu, i ono što spada u policijsku bezbednosnu sferu“, napomenuo je Milivojević.

Dve linije delovanja

Prema njegovim rečima, ova poseta je definitivno pokazala da postoje praktično dve linije delovanja.

Milivojević ukazuje da je jedna linija ona koju ima Kfor i zbog toga je ova poseta važna da se na to podseti i da se to reafirmiše i zbog nekih pitanja koja su ponovljena u Beogradu, recimo, oko KBS i kosovske vojske.

"I s druge strane, sada je potpuno jasno da je taj politički faktor na zapadu koji, u stvari, podržava Kurtijevu politiku, i ono što se dešava i ono kako je on sprovodi“, dodaje Milivojević.

Odgovarajući na pitanje da li Severnoatlantska alijansa ne podržava toliko koliko politički deo zapada Prištinu, Milivojević kaže da oni načelno podržavaju, ali se ne ponašaju tako.

NATO nije podržavao formiranje kosovske vojske

Milivojević je rekao da što se tiče generalnog sekretara NATO-a, to jeste jasna poruka jeste i dobro što je on to ponovio.

"Bio je nedvosmislen u tome da NATO nije podržavao formiranje Vojske Kosova. I zbog toga kažem da je, u stvari, politički faktor koji to podržava i politički faktor koji tu stvar nekako gura u funkciji potvrde kosovske državnosti i pritisak da se ta kosovska državnost prizna. I drugu stvar koju je rekao, koja je isto politički važna, a to je da nije moguć prijem Kosova u alijansu mimo procedure, mimo rešenog statusa i bez saglasnosti svih zemalja članica. To znači da u ovom trenutku to nije moguće, bez obzira što političari tome na neki način teže“, istakao je Milivojević.

Smatra da je to suština pritiska na Srbiju da se prihvati de fakto priznanje, odnosno Ohridski sporazum, jer bi to stvorilo uslove da se reši statusno pitanje Kosova i da se obezbedi podrška i ovih zemalja koje nisu priznale - četiri članice NATO-a u ovom trenutku.

Šta znači dolazak hiljadu novih vojnika

"Treba da bude u meri u kojoj se Kfor drži svog mandata i ukoliko se ne primenjuju dvostruki standardi, onda to sigurno može biti u prilog veće bezbednosti i na neki način i zaustavljanje ovog procesa o kome govorio predsednik Vučić, dakle, odlaska sa Kosova. Za nas je prvorazredni interes da se obezbedi ta osnovna bezbednost i da se spreči taj odlazak sa Kosova koliko je moguć i da se spreči prištinska strana da sprovodi represiju", napominje bivši diplomata.

Dodaje da je poseta je iskorišćena da se prenesu neke poruke koje se odnose na stanje na Kosovu.

"Sasvim je sigurno da se to na Zapadu čulo, na neki način. Tako da, bez obzira što se radi i o političkim temama koje nisu striktno vezane za mandat Kfora, važno je što su te poruke otišle. I oko dvostrukih standarda, i oko tretmana srpskog naroda, i oko pitanja koja su vezana za deeskalaciju i normalizaciju odnosa u budućnosti“, kaže on.

Srbija ostaje vojno neutralna

Poruka da Srbija ostaje vojno neutralna, za Milivojevića je to jedna od najvažnijih poruka i oko toga nije bilo neslaganja.

Podseća na tri spoljnopolitička stuba Srbije. Jedno je politička nezavisnost i u donošenju odluka i u odlučivanju šta i kako. Drugo je vojna neutralnost koja je ponovljena u ovom slučaju.

"I treća stvar je naša sloboda izbora saradnje sa svima koji su u interesu naše zemlje i naših državnih i nacionalnih interesa", dodao je Milivojević.

Razmotriće se združene vežbe sa NATO-om 

Milivojević kaže da će se razmotriti ne samo združene vežbe sa NATO-om, nego uopšte vraćanje na ono što je bila praksa.

"Dakle, kroz saradnju i učešće u združenim vežbama i sa NATO-om, ali i sa drugim vojnim organizacijama, sve ono što je u interesu Srbije i što je kompatibilno sa njenom spoljnopolitičkom orijentacijom i sa našim tim principima, kad je reč o spoljnoj politici“, kaže Milivojević.

O formiranju ZSO

"Ono što je poruka NATO-a je da NATO deli ono što je politički cilj i politički interes kolektivnog zapada u ovom trenutku, a to je da Zajednica srpskih opština bude na stolu i da to bude prethodno pitanje. Dakle, jasna poruka da i NATO stoji iza toga kao vojnopolitička organizacija i to je potvrda da je na zapadu sazreo stav, da se bez toga ne može, kaže on.

Prema njegovim rečima, drugo je pitanje da li će toga biti, ali bitno je da na zapadu jasno stoji da Srbija neće odustati od svojih strateških ciljeva, svojih interesa i da ZSO mora biti deo rešenja kao prethodno pitanje i drugim rečima da Briselski sporazum je i dalje na snazi i da je osnova za proces normalizacije i u budućnosti.