Milović: Najteže nam je od 1999. godine, za pet godina 18 odsto Srba napustilo sever Kosova

Srbi na Kosovu godinama su pod strahovitim pritiskom, terorom aktuelne vlasti u Prištini, Aljbina Kurtija i Samoopredeljenja, sa ciljem da napuste taj prostor, izjavio je potpredsednik Srpske liste i gradonačelnik Zvečana Dragiša Milović, navodeći da to, nažalost, i uspeva, jer ne samo da odlaze Srbi južno od Ibra, već je u poslednjih pet godina 18 odsto Srba napustilo sever Kosova.

U intervjuu za Novosti, Milović je rekao da odlaze lekari, čitave porodica, ali i lekara, jer se ne osećaju sigurnim, bezbednim, zbog čega ne vide perspektivu i budućnost za svoju decu.

Poslednjih meseci i nedelja svedoci smo talasa hapšenja Srba zbog navodnih ratnih zločina, aktiviraju se tajne optužnice, nove istrage i iskopavanja na lokacijama za koje se sumnja da kriju posmrtne ostatke nestalih.

Ova hapšenja su poruka da će nam ionako težak život učiniti još i težim, jer niko ne zna na kakvim je spiskovima, tajnim optužnicama... Hapse ljude pod optužbama za navodne ratne zločine, dižu optužnice u odsustvu, svakodnevno na prelazima ili ako vas negde zaustave i legitimišu, strahujete da li će vas uhapsiti. Srbi na KiM su manjinska zajednica, i to u sopstvenoj zemlji, koja je u najtežoj situaciji u 21. veku u Evropi.

Celog života ste na severu Kosova i neposredno ste učestvovali u rešavanju najtežih kriza. Da li je današnja situacija, po vašoj proceni, najteža od 1999. godine?

Da, situacija nikada nije bila teža. I 17. marta 2004. godine je bila zaista teška, i 1999. gledali smo kolone prognanih, interno raseljenih iz Metohije kako prolaze kroz Mitrovicu i Zvečan, pokušavali da ih zaustavimo. Sada se sve ovo dešava u prisustvu međunarodne zajednice, Kfora, Euleksa, Unmika, Oebsa, predstavnika EU... Svi to deklarativno, na rečima osuđuju, ali blagonaklono gledaju na to šta Kurti i Samoopredeljenje rade.

Pomenuli ste osećaj pravne nesigurnosti i to ne samo onih koji žive na Kosovu već i kod ljudi koji povremeno dolaze zbog posla, obrazovanja, porodica.

One koji su 1999. godine pod pritiskom albanskih ekstremista morali da napuste svoja ognjišta kada se vrate da obiđu svoju zemlju i kada prijave komšiju Albanca da je načinio štetu, da je došlo do krađe, seče šume, policija hapsi, odvodi u zatvor i optužuje za ratni zločin uz dva svedoka. Dakle, šalje se poruka da i oni koji su prognani ne mogu da se vrate na svoja ognjišta. A onima koji su ostali takođe se šalje poruka da nisu dobrodošli. Uprkos značajnim izdvajanjima države Srbije, ta neizvesnost, ugrožena bezbednost, bez perspektive, čine da ljudi kažu „ne želim uopšte da dođem u tu situaciju“, napuštaju dobro plaćene poslove, govorim o svojim kolegama lekarima, i idu na manje plaćena mesta u centralnoj Srbiji jer strahuju za perspektivu svoje dece. S druge strane, slušamo priče o demokratiji i multietničnosti kosovskog društva, ali je zabrinjavajuće da se pred licem EU, Brisela, međunarodnih predstavnika sve to odvija i da se, osim blagih reči osuda i žaljenja, apsolutno ništa ne preduzima.

Posle izbora i povratka srpskih predstavnika u opštine na severu, položaj srpske zajednice suštinski se nije promenio nabolje, već su samo pritisci dobili drugačiji oblik – kroz pravosuđe, policijske akcije i administrativne mere?

Prvo smo zatekli devastirane, uništene opštinske kancelarije, naprimali su više od stotinu albanskih službenika, govorim o Opštini Zvečan, koji ne govore srpski jezik. I nije problem to što su Albanci, već što nemaju odgovarajuće kvalifikacije. I vi sad u opštini kao što je Zvečan, gde imate 96–97 odsto srpskog življa, kada dođete da neke svoje probleme rešite za koje je zadužena lokalna samouprava, nailazite na jezičku barijeru. S druge strane, kada pokušamo da na ta mesta zaposlimo nove, kvalitetne ljude, suočavamo se sa opstrukcijama iz Prištine. Ne da nam ne pomažu u poboljšanju infrastrukture, izgradnji novih sportskih terena, vrtića, nego nam to otežavaju. Za osam meseci, koliko smo na vlasti, nijedan evro za kapitalna ulaganja i investicije nismo mogli da potrošimo. Plašim se da će se ova godina tako i proći.

Strahujete li da će Priština politički ćorsokak u kojem se nalazi pokušati da nadomesti novim pritiscima na Srbe?

Da. Ova situacija u kojoj se ignoriše i gazi kosovski ustav i zakoni koristi samo Kurtiju. Po njemu, politički poeni se dobijaju hapšenjem Srba, pritiscima, optuživanjem za ratne zločine. On nema da ponudi svojim biračima nova radna mesta, ekonomsku stabilnost. Ova politička kriza koja se produbljuje samo će ići na još veću štetu nas Srba koji živimo na KiM.

Kurti ne odustaje od napada na Srpsku listu, a poslednji pritisak su pozivi koji su od prištinskog pravosuđa stigli predstavnicima stranke i to zato što su bili na čelu institucija koje Priština ne priznaje?

Odazvaće se i otići na saslušanje i dokazati svoju nevinost, znamo da je istina na našoj strani. Kurti se očigledno drži onoga što nam je odavno poručio da će „Srpska lista da pati i plati“. To je još jedan vid pritisaka, kao što i ono što se dešava na jezeru Gazivode, rušenje vikendica i kuća ljudima koji su decenijama ulagali u svoje nekretnine, a sprovodi se bez sudskih odluka, svedoči o bezvlašću i teroru nad Srbima.

Da li je dijalog Beograda i Prištine danas praktično izgubio svaki smisao?

Dijaloga gotovo da nema, to smo imali prilike da kažemo i posredniku EU Peteru Sorensenu. I Briselski sporazum je mrtvo slovo na papiru, on se ne sprovodi, iako ga je Skupština u Prištini potvrdila dvotrećinskom većinom. Očigledno da sada pokušavaju da sa Srbima „završe priču“. Iskreno se nadam da do toga neće doći. Mi živimo na svojoj zemlji, ništa tuđe nismo uzeli, jeste teško, ali se nadam da ćemo izdržati.