Milutinović: Kosovu vizna liberalizacija kao "šargarepa" umesto statusa kandidata

Istraživač sa Instituta za evropske studije Petar Milutinović kaže da poslednji izveštaj Evropske komisije o Kosovu, u kojem je ono ocenjeno najlošije u regionu, uz ogroman "minus zbog neispunjavanja obaveza iz dijaloga sa Beogradom, objektivno pokazuje stanje stvari i da bi to prištinske vlasti trebalo da uvaže ako žele napredak ka EU.

Milutinović za Kosovo onlajn ukazuje da je izveštaj jasan da Kosovo nije ostvarilo ono što je trebalo da uradi kada je reč o normalizaciji odnosa sa Beogradom.

"To bi značilo da je trebalo konačno da počne implementacija sporazuma iz Brisela i Ohrida iz ove godine. Vidimo da prištinske vlasti nisu zainteresovane za to već da, nažalost, više žele da deklarativno ispune formu, a da suština ne bude glavno pitanje", navodi on.

Na pitanje da li to potvrđuje tezu da upravo zato kosovski premijer Aljbin Kurti izaziva brojne političke i bezbednosne krize na severu, kako bi prikrio neuspehe u ključnim oblastima reformi, Milutinović navodi da je "on jedan vešt političar koji želi da zadobije poverenje svojih birača jer izgleda da se bliži kraj njegovoj političkoj karijeri pa je zato vrlo zainteresovan da povlači vrlo radikalne poteze".

"Oni nisu u dobrom duhu regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa. To je nešto što je takođe važan imperativ koji je čitav ovaj region geopolitički usmeren na pristupanje EU. Od prvoklasog značaja je da se formira Zajednica srpskih opština, na tome insistiraju i SAD, to je sada na terenu Aljbina Kurtija, njegovog samoopredeljenja, da konačno okupi Srpsku listu, da povrati Srbe u institucije, i zakonodavne i pravosudne, bezbednosne, da onda izađe u susret Beogradu u formiraznju ZSO, uz sprovođenje izbora u četiri opštine na severu", ukazuje naš sagovornik. 

Pedstavnici kosovske vlade tvrde da je Kosovo u ocenjivanju EK nepravedno najgore prošlo u regionu, ukazujući na, kako kažu, nelogičnost da BiH dobije ne samo status kandidata nego i preporuku za otpočinjanje pregovora, dok je u slučaju Kosova sve to izostalo. Zamenik kosovskog premijer Besnik Bisljimi čak poručuje da za dobijanje statusa kandidata nije potrebno da Kosovo prizna i pet država članica EU. 

"Bisljimi tu nije u pravu. Neophodno je da postoji saglasnost svih 27 članica EU kada je reč o proširenju. BiH je status kandidata dobila prošle godine na Evropskom savetu, koji okuplja šefove država i vlada. Za sada je Kosovo dobilo viznu liberalizaciju, koja će stupiti na snagu 1. januara, kao vid 'šargarepe' pre dobijanja statusa kandidata. Naravno, to zavisi od pet država članica EU koje nisu priznale Kosovo. Španija, Rumunija, Grčka, Kipar i Slovačka moraju u Evropskom savetu da izađu sa stavom da Kosovo dobije status kandidata. Dok se to ne desitrebalo bi da se zadovolje viznom liberalizacijom", ističe naš sagovornik.

Navodi da izveštaj EK o Kosovu pokazuje "ograničeni napredak" u šest oblasti, koje su sada podeljene u klastere po novoj, odnosno revidiranoj metodologije proširenja na koju su pristale i prištinske vlasti. 

"U svim tim domenima, i u domenu unutrašnjeg tržišta i spoljnih odnosa Kosovo neki ograničeni napredak, što je relativno loša, niska ocena. Kada pogledamo izveštaj EK o Srbiji tu je konstatovan ograničeni do izvesni napredak što je bolja ocena, bolji pokazatelj napretka", navodi Milutinović za Kosovo onlajn.

Kada je reč o Kosovu, on ukazuje da u velikom broju oblasti i dalje postoji izvestan prostor za napredak, naročito u domenu reformisanja demokratskih institucija, borbe protiv krimanala, terorizma, reformi pravosuđa. 

"To je uslov svih uslova čitavog procesa pristupanja i na osnovu kojeg se dalje meri napredak čitavog društva. Odnosno, državnosti kakva tamo postoji, ne možemo da kažemo da postoji država u pravom smislu te reči, ali neki oblik osporavane državnosti funkcioniše. Tamo postoji poseban politički sistem, sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću defakto i to je nešto što omogućava dalje Kosovu da bazira svoj suverenitet koji postoji isto tako po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju iz aprila 2016. Taj sporazum je potpuno drugačiji od našeg, on predviđa politički dijalog koji bi trebalo da se vodi izmežu država članica EU i Kosova, ali i preporuke za reforme", kaže Milutinović.