Minić: Mini Šengen kao politička i ekonomska šansa

Potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić izjavila je da je mini Šengen mogućnost da Kosovo i Srbija rešavaju deo svojih problema u multilateralnim okvirima, mada, smatra ona, napredak u dijalogu prvenstveno zavisi od političke situacije na Kosovu i u Srbiji.

Region zapadnog Balkana u 2020. očekuju brojni izazovi evropskih integracija, kako u pogledu nove politike proširenja tako i neophodnosti ubrzanja reformi, ocenila je potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić za RTK.

Ona očekuje da krajem januara zemlje kandidati za članstvo u EU dobiju usaglašeni predlog Evropske komisije o novoj politici proširenja koji će, kako ističe, biti funkcionalan.

“Nema nekih jasnih obećavajućih procesa ali ima najava da će se metodologija sprovođenja politike proširenja ipak usaglasiti, pošto imamo dosta predloga, pre svega predlog francuskog predsednika Makrona, ali i predlog devet zemalja članica EU koje su prihvatile neke od njegovih ideja, a takođe, uz određena ograničenja, malo fleksibilniji pristup ka već postojećem procesu”, smatra ona

Prema njenom mišljenju, na evropskom putu, zemlje kandidati Srbija, Crna Gora i Albanija i dalje nemaju dobre rezultate.

Minić podseća da su u izveštaju Evropske komisije o napretku u procesu proširenja ove tri zemlje dobile slične ocene kod ispunjavanja političkih kriterijuma.

“Tu je vladavina prava, stanje u parlamentima, opozicija koja bojkotuje parlament u sve tri zemlje, izborni uslovi, stanje medijskih sloboda, situacija je u sve tri zemlje veoma slična a sve tri zemlje su kandidati”, ocenjuje Minić.

“Ako ne vidite o kojoj se zemlji radi mogli biste se prevariti pa reći da je to baš vaša sopstvena zemlja”.

Kako ističe, Srbija i Crna Gora su daleko odmakle u prihvatanju pravnih i institucionalnih tekovina EU, ali za sada uglavnom još uvek samo deklarativno.

“Problem je sa primenom, ne sa usvajanjem zakona, usvajanjem odluka da se osnuju neke institucije, nego upravo u primeni svega toga što je usvojeno”, ističe ona.

Mini Šengen kao šansa za Beograd i Prištinu

Minić veruje da je mini Šengen dobra vest za region, jer donosi olakšanja u ekonomskoj razmeni i slobodi kretanja ljudi. Ona ističe da je ova inicijativa već predviđena Berlinskim procesom, ali je sloboda kretanja novina. Prema njenoj oceni, ova ideja bi bila mnogo bolje prihvaćena da nije došla od Srbije.

“Problem je taj što kad Srbija nešto predloži uvek postoje strepnje da su to neke hegemonističke aspiracije i da tu Srbija gleda svoju koristi. Svakako da svi koji tome pristupe gledaju svoju korist - to je glavni argument, ali pored toga što se time olakšava svim onim zemljama koje uđu u taj aranžman sve ono što se odnosi na ekonomiju, samim tim se utiče i na političke procese”, kaže Minić.

Ona dodaje da izuzev predviđene slobode kretanja sa ličnim kartama nema ničeg novog u ideji mini Šengena, te da je sve već rečeno u usvojenom planu za formiranje regionalnog ekonomskog područja, u Trstu 2017. godine na Samitu Berlinskog procesa.

Minić podseća da je mini Šengen dobio međunarodnu podršku, od zvaničnika EU i predstavnika američke administracije i ističe da su dobre strane mini Šengena što se može pomoći u regulisanju odnosa Kosova i Srbije i politički i ekonomski.

“Ukoliko se Kosovo priključi mini Šengenu onda jedan veliki deo onoga što predstavlja danas paket o kome se pregovara u okviru briselskog dijaloga, taj veliki paket postaje multilateralan, a on se lakše rešava kao multilateralni paket nego kada se radi samo bilateralno i više je obavezujući”, smatra Minić.

Prema njenim rečima pitanje slobode kretanja ljudi je posebno važno u trenutku kada ljudi masovno odlaze iz regiona, čime je u nekim sektorima stvoren manjak radne snage, a rešava se i problem sa vizama za putovanja građana Kosova u BiH i građana BiH na Kosovo.

“Rešava se i onaj zahtev, koji često iznosi gospodin Kurti, o nužnosti apsolutnog reciprociteta, da u oblasti trgovine robama, uslugama, u oblasti investicija, kretanja ljudi mi dobijamo potpuni reciprocitet ukoliko se uđe u taj aranžman”, naglašava Minić.

Nejasna putanja dijaloga

U nastavku dijaloga između Beograda i Prištine, smatra ona, ne nude se jasno vidljive putanje. Podseća da SAD imaju dva izaslanika, te da će EU imenovati svog predstavnika za region, ali i da Rusija ima aspiracije da ima svog predstavnika I svako od njih ce imati svoju agendu. Ipak kako kaže, sve zavisi od unutrašnje situacije i na Kosovu i u Srbiji.

“Mi možemo imati veće ili manje simpatije prema određenim političkim opcijama ali to ne znači nužno da će te političke opcije kada budu na vlasti biti sklonije dijalogu, da oni vide budućnost Srbije i Kosova u nekom dobrom kompromisu, tako da situacija sa stanovišta građana i Srbije i Kosova je jako zbunjujuća”, ističe ona, i dodaje da se čini da je u Srbiji vlast mnogo spremnija na dijalog nego opozicija.

“Na Kosovu nije još sasvim jasno koji su stavovi stranaka koje su viđene da formiraju vladu kao glavni dobitnici na izborima”, rekla je Minić.