Ministarstvo odbrane SAD: Zasad bez promene u pozicioniranju američkih trupa na Kosovu

Više od 25 godina, misija Natoa na Kosovu, Kfor, obezbeđuje bezbednost. Ali, kako američki zvaničnici signaliziraju moguće smanjenje vojnog prisustva u Evropi, postavlja se i pitanje da li će američki vojnici ostati u Kforu ili će Trampova administracija tražiti usluge zauzvrat. Ministarstvo odbrane SAD, međutim, kaže za Radio Slobodna Evropa da zasad nema promene u pozicioniranju njihovih snaga.

Ali, sa tekućim tenzijama na Balkanu i promenom globalnih prioriteta, Kosovo mora da se pripremi za svaki scenario, kažu bivši zvaničnici Natoa, navodi se u analizi tog portala.

„Svaki vojnik Kfora potpuno i jasno razume svoju dužnost da zaštiti sve građane Kosova“, izjavio je tadašnji komandant mirovne misije Natoa Majk Džekson 25. juna 1999. godine.

Ove snage su počele da se razmeštaju na Kosovo tog meseca, odmah nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, koji je iznudio potpuno povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova.

U početku se sastojao od oko 50.000 vojnika, da bi tokom godina dostigao oko 4.600.

Više od 25 godina kasnije, njihova misija ostaje ista: „održavanje bezbednog okruženja za sve“, ali budućnost snaga ostaje donekle upitna.

Zvaničnik američkog Ministarstva odbrane potvrdio je RSE da „u ovom trenutku nema promene u pozicioniranju snaga koje treba objaviti“.

Ali, bivši visoki zvaničnik Natoa Džejmi Ši kaže da je predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp „transakcioni“ i da bi mogao da traži usluge od Kosova u zamenu za zadržavanje trupa.

„Dakle, budite spremni“, rekao je Ši.

Bivši komandant Kosovskih bezbednosnih snaga Kadri Kastrati ocenjuje da zemlja trenutno nije u stanju da se odbrani.

Kako su se pojavila pitanja o američkim trupama u Evropi?

U početku je američki ministar odbrane Pit Hegset naložio Evropi da se pripremi za reviziju i eventualno smanjenje američkog vojnog prisustva.

Tokom prošlomesečne posete Varšavi, Hegset je rekao da će njena budućnost zavisiti od globalnih pretnji i američkih strateških prioriteta.

„Zato je naša poruka tako teška našim evropskim saveznicima. Sada je vreme za ulaganje, jer ne možete pretpostaviti da će prisustvo Amerike trajati zauvek“, rekao je on 14. februara.

Prema dokumentu do kojeg je došao američki list Vašington post, Hegset je takođe naredio Pentagonu i vojnim liderima SAD da naprave planove za smanjenje budžeta za odbranu za osam odsto u svakoj od narednih pet godina.

Još jedan element ovoj debati je dodao američki potpredsednik Džej Di Vens.

On je kritikovao evropske lidere zbog odbacivanja krajnje desnice, dok povezuju budućnost američkih trupa u Evropi sa kreiranjem politike na kontinentu.

Govoreći na Konzervativnoj političkoj akcionoj konferenciji 20. februara, Vens je rekao da Amerikanci ne bi podržali zadržavanje trupa u Nemačkoj ako bi ljudi tamo mogli da budu zatvoreni zbog uvredljivih postova na društvenim mrežama.

„Svu odbranu Nemačke subvencionišu američki poreski obveznici“, rekao je on.

Situacija je izazvala priličnu uznemirenost među saveznicima preko Atlantika.

Čovek za koga se očekuje da postane nemački kancelar, Fridrih Merc, rekao je da će njegov cilj biti postizanje nezavisnosti od SAD u smislu bezbednosti.

„Za mene će apsolutni prioritet biti jačanje Evrope što je brže moguće“, rekao je on.

Tramp je, čak i tokom svog prvog predsedničkog mandata, više puta tražio od evropskih saveznika da značajno povećaju svoje finansijske doprinose odbrani.

Upitan tokom konferencije za novinare 18. februara da li bi bio voljan da razmotri povlačenje svih američkih trupa iz Evrope kao deo sporazuma sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o miru u Ukrajini, Tramp je rekao:

„Niko me nije tražio da ovo uradim. Mislim da to ne treba da radimo. "Ne bih to želeo da uradim."

Prisustvo američkih trupa u Evropi

Sjedinjene Države imaju nekoliko operativnih i vojnih baza Evropi. Najveći broj američkih vojnika - preko 35.000 - raspoređen je u Nemačkoj. Ova zemlja ima i najveću američku vazdušnu bazu – Ramštajn – u kojoj je stacionirano preko 16.000 vojnih lica, civila i izvođača radova. Osim privremenog pojačanja na početku ruskog rata u Ukrajini, američko vojno prisustvo u Evropi opada od kraja Hladnog rata.

Prema Evropskoj komandi SAD, ukupan broj američkih snaga u Evropi kretao se između 75.000 i 105.000 od 2022. godine.

Od toga je trenutno oko 63.000 snaga stalno raspoređeno, dok su ostali na rotaciji.

Na Kosovu, Sjedinjene Države imaju oko 600 vojnika kao deo misije Kfora, u poređenju sa preko 5.000 1999. godine.

Od te godine imaju i kamp Bondstil, koji se nalazi u blizini Uroševca, na jugoistoku Kosova, i služi kao najveća američka vojna baza na Balkanu.

Šta kaže Nato?

Radio Slobodna Evropa je pitao Nato da li ima planove da obezbedi da prisustvo Kfora na Kosovu ostane nepromenjeno, posle mogućeg smanjenja američkih trupa u Evropi.

U odgovoru, između ostalog, stoji da su „američki zvaničnici jasno stavili do znanja svoju posvećenost Alijansi, uključujući prisustvo SAD u Evropi”.

Takođe se navodi da su SAD jasno stavile do znanja svoja očekivanja da saveznici iz Natoa učine više, investiraju više i proizvode više, „u podršci našoj zajedničkoj bezbednosti“.

„Nato se stalno prilagođava promenljivom okruženju... Kfor nastavlja da sprovodi svoj mandat – na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. godine – da doprinese bezbednom okruženju za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu“, rekao je zvaničnik Natoa, dodajući da „SAD nastavljaju da igraju fundamentalnu ulogu“ u misiji Kfora.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je na sastanku sa komandantom Kfora Enrikom Barduanijem 4. marta da se Evropa suočava sa komplikovanom geopolitičkom situacijom i da je „zajednički angažman sa Kforom i Natom i dalje od suštinskog značaja“.

Kontigent SAD na Kosovu

Ši, koji je do svog povlačenja 2018. godine obavljao različite uloge u Natou, ne očekuje trenutne promene u prisustvu američkih trupa u Evropi, a samim tim i na Kosovu, ali kaže da je situacija i dalje neizvesna i da je treba pažljivo pratiti.

Prema njegovim rečima, američki kontingent na Kosovu je mali i „ne predstavlja veliki finansijski teret za SAD, u poređenju sa američkim snagama u Nemačkoj ili Poljskoj“.

On takođe podseća da je Tramp u prošlosti „pokušavao da igra mirotvorca između Beograda i Prištine” i kaže da američke trupe na Kosovu „daju SAD veću moć u ovoj ulozi”.

„Ali Tramp je transakcijski i mogao bi da pita Kosovo koje pogodnosti ono može da ponudi da zadrži (američke) trupe na Kosovu – posebno u vidu poslovnih dogovora i prilika za ulaganja. Dakle, budite spremni", kaže Ši.

Štaviše, dodaje on, smanjenje budžeta Pentagona neizbežno će primorati američku vojsku da uštedi i preraspodeli svoje resurse.

Zašto je važno prisustvo Natoa na Kosovu?

Skoro 26 godina nakon završetka rata i 17 godina nakon proglašenja nezavisnosti, Srbija nije priznala Kosovo, a odnosi između Beograda i Prištine i dalje su napeti.

Iako su u pregovorima za njihovu normalizaciju od 2011. godine, Srbija i dalje Kosovo smatra delom svoje teritorije.

Posle oružanog napada na severu zemlje 2023. godine, kosovske vlasti su optužile Srbiju da je pokušala da pripoji ovo područje naseljeno srpskom većinom. Srbija je negirala bilo kakvu umešanost u taj napad, ali je nekoliko dana gomilala vojne trupe na granici sa Kosovom.

Kosovske bezbednosne snage ne daju informacije o svojim odbrambenim kapacitetima, smatrajući ih osetljivim, ali njihov bivši komandant Kadri Kastrati ocenjuje da Kosovo trenutno nije u stanju da se odbrani.

„Nažalost, veoma smo daleko, jer nije bilo ulaganja. Daleko smo od ljudskih kapaciteta, infrastrukture, opreme i naoružanja“, kaže on za RSE.

KBS je u procesu transformacije u redovnu vojsku i očekuje se da će imati preko 7.500 aktivnih i rezervnih pripadnika, sa oko 2.500 trenutno.

Kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci rekao je za RSE krajem prošle godine da je Kosovo za četiri godine potrošilo preko 269 miliona evra na kupovinu oružja.

Ono što se zna je da je zemlja takođe obezbedila oružje od dve Nato sile: SAD i Turske, kao i da namerava da izgradi sopstvenu fabriku za proizvodnju municije.

Kosovske bezbednosne snage tokom Dana snaga, 27. novembra 2024. godine, gde posetioci mogu izbliza da vide deo opreme KBS-a. 

Govoreći o značaju Natoa na Kosovu, bivši ministar odbrane Agim Čeku kaže da se bezbednosna situacija u zemlji nije suštinski promenila od intervencije vojne alijanse 1999. godine.

„Nato je došao na Kosovo zbog agresivnog pristupa Srbije prema Kosovu i Albancima. Nažalost, ovaj pristup se još uvek nije promenio. Srbija nastavlja da tretira Kosovo kao deo sebe i nastavlja da gaji snove o svom povratku na Kosovo“, kaže Čeku.

Dok ne dođe do sporazuma o međusobnom priznanju Kosova i Srbije, kaže da će misija Natoa - Kfor ostati ključni faktor bezbednosti u zemlji.

„On je i garancija stabilnosti celog Zapadnog Balkana“, kaže Čeku.

Na sličan način kao i Čeku, izražava se i bivši ministar odbrane Albanije Fatmir Mediu.

„Balkan je od velikog strateškog značaja za Nato, posebno zbog pristupa Sredozemlju i Jadranu. Ali za Kosovo je prisustvo Natoa još važnije – da garantuje njegovu stabilnost i spreči destabilizaciju situacije od strane aktera kao što su Srbija, Rusija i Kina“, kaže Mediu.

Da li bi Kfor mogao da opstane bez američkih vojnika?

Bivši zvaničnik NATO-a Ši kaže „da“.

„Kfor je pod italijanskom i turskom komandom, a većina trupa su evropske“, kaže on i dodaje da „Evropljani sami upravljaju Bosnom i Hercegovinom od 2004. godine“.

Ali, uprkos tome, Ši tvrdi da je zadržavanje američkih trupa na Kosovu što je duže moguće jer, kako kaže, to osigurava kontinuiranu pažnju SAD.

„Američke čizme na terenu drže Kosovo na radaru u Beloj kući i Stejt departmentu i pomažu SAD da ostanu angažovane u dijalogu Kosova i Srbije. Uz sve veću nesigurnost u regionu - zbog suđenja lideru Republike Srpske Miloradu Dodiku i protesta koji su u toku u Srbiji - američke snage služe kao stabilizirajući faktor“, kaže Ši.

Kako se Kosovo može pripremiti za svaki scenario?

Mediju kaže da je vreme da se Kosovo što bliže uskladi sa Natom i Sjedinjenim Državama, „a ne da vodi unutrašnju politiku koja donosi podele".

„Zemlja treba da zauzme proaktivan pristup članstvu u Natou i da produbi strateške odnose sa SAD“, kaže on.

Trenutno poslanik u albanskom parlamentu, Mediu takođe predlaže stvaranje zajedničkih vojnih snaga sa zemljama članicama Natoa na Zapadnom Balkanu - Albanijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom - kako bi se izgradio, kako kaže, moćan odbrambeni mehanizam.

„Stabilnost Kosova i čitavog regiona ne može biti prepuštena na milost i nemilost sudbini“, kaže Mediu.

Ši takođe naglašava važnost angažovanja Kosova sa Trampovom administracijom na svim nivoima, „kako bi se osiguralo da se njeni interesi tačno komuniciraju i da se izbegnu iznenađenja“.

„Tramp je nepredvidiv, pa je najbolje pripremiti se za sve scenarije“, kaže Ši.

S obzirom na transakcioni stil diplomatije američkog predsednika, Ši dodaje da bi Kosovo trebalo da identifikuje i oblasti za moguće pregovore sa njim.

Poslovni interesi su uvek visoki, kaže on, navodeći kao primer sporazum između SAD i Ukrajine o mineralima o kojima se pričalo.

Potreba za ovom delikatnom ravnotežom, koja određuje bezbednost Kosova, bila je evidentna još 1999. godine, kada je general Džekson – sada pokojni – odbio naređenje svog američkog komandanta da blokira ruske snage kada uđu na Kosovo, bez dogovora sa Natom.

„Neću da započnem Treći svetski rat umesto vas“, navodno je Džekson rekao generalu Vesliju Klarku u junu 1999. godine.

Ako ga je Džekon prvi zaustavio pre više od četvrt veka, zašto bi bezbednost danas bila prepuštena slučaju?!