Izveštaj Pupin inicijative: Tišina ne znači bezbednost - prava ispred politike na Kosovu

Pupin inicijativa objavila je ekskluzivni izveštaj sa ciljem da produbi razumevanje pravnih, bezbednosnih, administrativnih i izazova u oblasti verskih sloboda sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu. U izveštaju se navodi da manji broj prijavljenih incidenata ne znači nužno veću bezbednost i poziva na nezavisnu proveru završene i javno dokumentovane istrage, bolji pristup pravdi i efikasniju zaštitu srpskih zajednica, manastira, grobalja i povratničkih naselja.

Izveštaj je izrađen u deset tačaka, u saradnji sa igumanom manastira Visoki Dečani arhimandritom Savom Janjićem, poslanicom koja predstavlja Srpsku listu i koja je takođe blisko sarađivala sa srpskom zajednicom kroz civilni sektor Jovanom Radosavljević kao i učesnikom vidovdanskog okupljanja na Gazimestanu 2026. godine, koji je priveden nakon parastosa.

Centralno upozorenje izveštaja je jednostavno, navodi se u izveštaju, i dodaje da manji broj prijavljenih incidenata ne znači nužno veću bezbednost. 

„Kada građani izgube poverenje u institucije nadležne za primanje pritužbi, tišina može prikriti štetu i dovesti do pogrešnih bezbednosnih procena. Izveštaj zato poziva na nezavisnu proveru završene i javno dokumentovane istrage, bolji pristup pravdi i efikasniju zaštitu srpskih zajednica, manastira, grobalja i povratničkih naselja”, navodi se u izveštaju.

Iz Pupin inicijative u sažetom izdanju izveštaja ističu da on nije zahtev za privilegijama, niti pokušaj prejudiciranja postupaka koji su u toku, već da je u pitanju apel da se isti standardi ljudskih prava, vladavine prava i institucionalne odgovornosti dosledno primenjuju na sve.

Kada manji broj prijavljenih slučajeva ne znači veću bezbednost

Izveštaj dovodi u pitanje pretpostavku koja stoji iza odluka na Kosovu - da manji broj registrovanih incidenata predstavlja dokaz poboljšane bezbednosti. 

„U avgustu 2026. godine Kfor je započeo tranziciju sa svog stalnog prisustva na glavnom mostu preko Ibra, navodeći poboljšane uslove. Osam dana kasnije, Policijski inspektorat Kosova preporučio je suspenziju dvojice policajaca zbog sumnje na zlostavljanje u slučaju Nenada Raškovića. Oba događaja mogu postojati istovremeno jer mere različite stvarnosti. Ako ljudi prestanu da prijavljuju zloupotrebe zato što nemaju poverenja u institucije kojima se pritužbe podnose, pad statistike može ukazivati na strah, a ne na bezbednost”, navodi se u izveštaju.

Mehanizam ćutanja

U izveštaju se ističe da građani mogu izbegavati da prijave navodno neprimereno postupanje kada očekuju da neće dobiti pravnu zaštitu ili strahuju od dodatnog izlaganja riziku – naročito kada je institucija kojoj se pritužba podnosi upravo ona čije se postupanje osporava.

„Istovremeni pritisci u oblastima prava, imovine, identiteta, kulture i slobode kretanja preopterećuju zajednicu koja nije u stanju da dokumentuje svaki slučaj. Posledica nije samo neispravljena šteta, već i nedostatak dokaza koji iskrivljuje zvanične bezbednosne procene”, napominje se u izveštaju.

Gazimestan i Dren: testiranje institucija

Izveštaj analizira privođenje 37 osoba nakon obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu 28. juna 2026. godine. Njih 36 dobilo je novčane kazne od po 700 evra, dok su neki udaljeni sa Kosova i zabranjen im je povratak. 

„Jedan učesnik tvrdi da privedenima nije pravovremeno omogućen pristup advokatima, telefonskim pozivima, vodi i toaletima i da su bili izloženi zlostavljanju. Ove tvrdnje su i dalje predmet istrage. Umesto da od čitalaca traži da ih prihvate, izveštaj postavlja pitanje da li su razlozi za hapšenje saopšteni, da li su proceduralna prava poštovana, da li je upotreba sile bila srazmerna i da li su istrage javno okončane”, navode iz Pupin inicijative.

Kako dodaju, slučaj iz Drena pokazuje da mehanizmi nadzora mogu da funkcionišu.
 
„Policijski inspektorat Kosova pokrenuo je istragu i preporučio suspenziju dvojice policajaca – institucionalni odgovor koji izveštaj prepoznaje. Ipak, samo završen i objavljen pravni ishod može obnoviti poverenje. Transparentan slučaj vredi više od još jednog saopštenja”, stoji u izveštaju.

Bezbednost izvan broja incidenata

Bezbednost se ne odnosi samo na nasilje, napominje se u izveštaju.

„Odluka Ustavnog suda iz 2016. godine, kojom je potvrđeno vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara, sprovedena je tek 2024. godine, što pokazuje kako garantovana prava mogu ostati neefikasna bez političke volje. Zabrinutost se odnosi na zaštitne zone, crkvenu imovinu, pristup bogosluženjima, groblja i žive verske zajednice”, ističu iz Pupin inicijative.

Kako dodaju, administrativni pritisak je još manje vidljiv. 

„Nerešen građanski status, Zakon o strancima, imovinski sporovi, rušenja, institucionalna `integracija` i ograničenja u vezi sa srpskim simbolima mogu da promene svakodnevni život, a da pritom ne budu klasifikovani kao bezbednosni incidenti. Odbijanje zahteva srpskog pravosudnog osoblja za povlačenje ostavki iz 2022. godine dodatno sužava pristup pravdi kojem zajednica veruje”.

Kfor - rasuta odgovornost i neposredni rizik

Izveštaj priznaje da Kfor preraspoređuje, a ne jednostavno povlači svoje snage, i da je najavio veću aktivnost u delovima severnog Kosova. 

„Zabrinutost se odnosi na pitanje ko preuzima odgovornost na osetljivim lokacijama i kako se efekti tih promena proveravaju. Ako se dužnosti prebacuju na institucije koje se već suočavaju sa pritužbama, dok EU, Nato, Kfor i kosovske vlasti dele odgovornost, nijedan akter u potpunosti ne preuzima odgovornost za posledice. `Poboljšana bezbednost` tada dobija veću težinu nego što dokazi podržavaju”, navode iz Pupin inicijative.

Uoči očekivane presude pred Specijalizovanim većima Kosova 16. septembra, izveštaj poziva na preventivnu zaštitu srpskih zajednica, manastira, grobalja i povratničkih naselja. 

Poziva na vidljivo prisustvo Kfora, nadzor Euleksa i Oebsa, odlaganje osetljivih bezbednosnih promena i jasna upozorenja protiv odmazde. 

„Uspeh bi trebalo meriti sprečenim incidentima, a ne reakcijama nakon što se dogode”, poručuje se u izveštaju.

Agenda delovanja zasnovanog na pravima

Izveštaj preporučuje nezavisnu proveru uslova pre daljeg smanjenja bezbednosnog prisustva; merenje poverenja, neprijavljivanja slučajeva, pristupa pravdi i ishoda postupaka; objavljivanje podataka o raspoređivanju Kfora i vremenu reagovanja; okončanje istraga u slučajevima Gazimestana i Drena; obnavljanje učešća Srba u pravosuđu; uspostavljanje kanala za podnošenje pritužbi van policijskog lanca; jačanje zaštite Srpske pravoslavne crkve; i zasebno praćenje administrativnog pritiska.

Na osnovu tri svedočenja, izveštaj razlikuje potvrđene činjenice od navoda koji su predmet istrage, priznaje postupanje kosovskih institucija kada one deluju ispravno i ne prejudicira postupke koji su u toku. 

Njegov zaključak je, navode iz Pupin inicijative, nestranački - bezbednost Srba na Kosovu nije moneta za potkusurivanje u dijalogu Beograda i Prištine, već pitanje postojećih ustavnih i evropskih prava. 

„Provera, a ne pretpostavke, mora postati osnova politike”, zaključuje se u izveštaju.

Cilj izveštaja je, navode iz Pupin inicijative, da produbi razumevanje pravnih, bezbednosnih, administrativnih izazova i izazova u oblasti verskih sloboda sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu, uz direktan apel Evropskoj uniji, Euleksu, Oebsu, Kforu, Ambasadi SAD i institucijama na Kosovu da odgovore preventivnim, transparentnim i nezavisno proverljivim delovanjem.