Miškeljin: Od Trampa se očekuje pragmatičniji pristup i volja da se saslušaju obe strane

Teško da neki događaj na planeti može uticati na stav SAD po pitanju Kosova, kaže za Kosovo onlajn istraživač Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin i dodaje da se od Donalda Trampa, kao potencijalnog predsednika SAD, ipak očekuje pragmatičniji pristup i volja da se saslušaju obe strane.

Govoreći o hipotetičkom mandatu Kamale Haris kao predsednice SAD, Miškeljin ističe da tu postoji dosta nepoznanica.

"Njena spoljna politika bi mogla da predstavlja veliki problem, prvenstveno zbog njenog ličnog nepoznavanja spoljne politike generalno, što smo imali prilike da vidimo u nekim retkim situacijama kada je dobijala zadatak da se bavi time kao na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, kada je tri dana pred početak rata u Ukrajini otvoreno rekla 'pa mi vas želimo u Natou' što teško da je bio dogovor administracije da se to tako učini", podseća Miškeljin.

Dodaje da može da bude problematično i ukoliko se nastavi politika demokrata i odabira ljudi u administraciji "gde je fokus prvenstveno na etničkom poreklu ili na drugim stvarima koje ispunjavaju taj diverzitet i inkluziju, što je politika koju demokrate jako forsiraju". 

Prema njegovim rečima, ako se ode malo dalje u prošlost, ni demokratska stranka ni demokratski establišment nemaju ni previše poverenja, niti srpski narod ima previše dobro mišljenje o njima.

"S druge strane, Donald Tramp je neko ko nije tipičan političar, tipičan pripadnik te neke elite u SAD, nije imao svoje učešće u onome što se nama dešavalo devedesetih godina, ali je zato tokom svog mandata kao predsednika prvenstveno stavio fokus na ekonomiju i kada govorimo o samom tom Vašingtonskom sporazumu, ali i generalno u stavovima prema Srbiji i prema prištinskoj administraciji", ističe.

Podseća i da je Tramp odredio Ričarda Grenela za izaslanika, što je, ocenjuje, bio prvi potez da se Amerika na taj način vraća samim pregovorima.

"Tako da pored tih nekih emotivnih razloga zbog kojih Srbi podržavaju Trampa, postoji i taj neki rezonski razlog, a to je ono što smo osetili ranije, što već sada možemo da čujemo iz najava od strane nekih republikanaca od kojih se očekuju da budu deo Trampove administracije, jeste pragmatičniji pristup i prvenstveno volja da se saslušaju obe strane, što nije uvek bio slučaj u momentima kada je demokratska administracija vladala u Americi", kaže Miškeljin.

On, ipak, napominje da "izuzev neke velike svetske eskalacije", teško da neki drugi događaj na planeti može uticati direktno na stav SAD po pitanju Kosova.

"Ono što može da utiče na stav određene administracije jeste samo ponašanje prištinske administracije. Jer ne treba zaboraviti da je Ričard Grenel oborio prvu Kurtijevu vladu, upravo iz razloga što se kosila sa stavovima SAD. U takvim slučajevima možemo očekivati oštrije stavove i oštrije reakcije, naročito ako prištinska strana nastavi da radi ono što radi kroz čitav period ove demokratske administracije u Americi, a to jesu te konstantne provokacije i konstantni pokušaji da se Srbija uvuče u sukob, ali ne u sukob sa njima, nego u sukob sa Natoom, to je nešto što prvi Donald Tramp ne bi tolerisao, jer ne toleriše ni u drugim delovima sveta, to smo videli tokom njegovog prvog mandata", smatra naš sagovornik.

Ipak, ponavlja da SAD jako teško i retko menjaju svoju spoljnu politiku, "a još teže priznaju greške u svojoj spoljnoj politici bez obzira ko bio na vlasti u tom momentu".