RSE: Kako bi mogla da se promeni spoljna politika SAD ako Tramp pobedi?

Profesor Vilijam C. Volfort, stručnjak za spoljnu politiku SAD na Dartmut koledžu poručio je da "pozicija SAD u svetu nije onakva kakva je bila pre pet ili deset godina@ i da je moguće da Tramp veruje u "veliki dogovor sa Putinom”, iako ga u tome mogu ometati čvrsti stavovi ruskog lidera.

Volfort je u intervjuu gruzijskom servisu Radija Slobodna Evropa govorio i o mogućem spoljnopolitičkom nasleđu američkog predsednika Džoa Bajdena i promenama koje bi ova spoljna politika mogla da pretrpi ako Donald Tramp bude izabran ya predsednika u novembru.

"Mislim da je fer da počnemo da sagledavamo uspehe i neuspehe spoljne politike predsednika Bajdena i njegovog celokupnog nasleđa. Sastavio je veoma sposoban tim za nacionalnu bezbednost i sledio je prilično koherentnu strategiju pokušavajući da održi privrženost savezima i institucijama za koje ova administracija veruje da su neophodne za bezbednost SAD, ali i da počne pažljivo da smanjuje ono što su oni videli kao preopterećenje Sjedinjenih Država. I to se videlo, naravno, na kraju procesa povlačenja iz Avganistana. I oni su, zaista, hteli da vide smanjenje angažovanja SAD na Bliskom istoku, ali to nisu uspeli da urade iz razloga van njihove kontrole. Kada je Hamas napao Izrael u oktobru 2023. godine, upravo je to bio događaj koji administracije ne mogu da kontrolišu i na njega su morale da reaguju", kazao je profesor.

Dodaje da što se tiče Evrope, došlo je do ogromnog porasta američke posvećenosti Natou, ozbiljnog napora da se pomogne Ukrajini da se odbrani od ruskog napada i upravlja tim procesom.

"Možda mislite da su bili veoma oprezni u brzini kojom su Ukrajini omogućili da iskoristi prednosti raznih američkih sistema naoružanja. Možemo da vodimo tu diskusiju, ali oni su imali koherentan pristup Ukrajini – ratu Rusije protiv Ukrajine – i izveli su ga sa visokim stepenom kompetentnosti", naglašava Volfort.

Na pitanje kako vidi budućnost Amerike posle izbora, Volfort kaže da sve zavisi od izbora 5. novembra.

"Razlog je taj što Republikanska partija nije jedinstvena po pitanju spoljne politike. Na neki način, to je sada zamagljeno činjenicom da je stranka u izbornoj kampanji i pokušava da predstavi jedinstven stav protiv Bajdena i sada pretpostavljenog kandidata Demokratske partije Kamale Haris. Ali, ispod toga postoje različiti tokovi u spoljnoj politici Republikanske partije. I veoma je teško predvideti koji će od ovih tokova postati dominantan ako Donald Tramp pobedi u novembru", kazao je profesor.

Dodao je da postoje tri osnovna toka kada je u pitanju viđenje spoljne politike Republikanaca.

"Postoji neka vrsta stabilne, snažne republikanske spoljne politike u stilu Regana, koja nam je svima poznata. Postoji ono što bismo mogli nazvati ekstremnom ili snažnom verzijom revizije, a to je da dramatično obezvredi evropsku bezbednost, primora Evropljane da preuzmu veću odgovornost i orijentišu Sjedinjene Države više prema Aziji i, u izvesnoj meri, manje, Bliskom istoku. Treći je mnogo jači elemenat politike "Amerika na prvom mestu” koja vidi opšte smanjenje potrebe za američkim angažovanjem širom sveta. Mnogo je dramatičnije. Posle toga sledi više protekcionizma i visoke carine. Ako treći pristup postane dominantan u mogućoj Trampovoj administraciji, tada ćete videti tu dramatičnu promenu u američkoj spoljnoj politici", jasan je Volfort.

Na pitaje da li je pošteno reći da je Amerika sada na najslabijoj tački u ovom veku, Volfort odgovara pozitivno.

"Da, uticaj je slabiji nego što je bio 2000. godine. Ono što želim da kažem je, međutim, da verujem da mnogi od ovih aktera preuveličavaju razmere američkog pada. To uključuje, mislim, ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga, ali uključuje i neke od ovih republikanaca koji smatraju da je pozicija Sjedinjenih Država mnogo zategnutija nego što mislim da jeste. Dakle, pokušavam da vam kažem dve stvari: Da, pozicija SAD je opala. Ali, percepcije tog pada su dramatičnije od stvarnosti tog pada", istakao je profesor.

Na pitanje da li bi postojala mogućnost za novi početak sa Rusijom, Volfort kaže da to ne vidi kao mogućnost.

"Mislim, mislim da je moguće da sam Tramp ili možda ljudi u Trampovoj spoljnopolitičkoj orbiti misle da je veliki posao sa Putinom moguć. Možda je to ono što oni imaju na umu sa idejom da će nekako napustiti Ukrajinu i stvoriti neku vrstu modus vivendi (stila života) i zbližavanja sa Putinom. Vidim vrlo male šanse da ovo bude uspešno. Mislim da je jedna od stvari koje bih ovde predvideo da smo nedavno iz Moskve čuli koji su njihovi uslovi za razgovor o prekidu vatre, da ne spominjemo mirovni sporazum. A da govorimo o prekidu vatre, Rusija želi da Ukrajina prihvati rusku aneksiju četiri regiona na istoku Ukrajine kao legitimnu. Mislim da kada postane jasno da je to njihova minimalna pozicija za početak razgovora, teško mi je i da zamislim da bi Tramp prihvatio te uslove za razgovor", kazao je Volfort.

Istakao je da država ne postaje bezbedna samo izjavom da je članica Natoa.

"Sjedinjene Države i Nato su prihvatili baltičke države pre nego što je Nato imao kredibilan način da ih zaštiti. Ipak ne na neki način, ali postoje druge stvari koje bi se mogle učiniti protiv Rusije kao odgovor na ruski upad u te zemlje.Postoji mnogo različitih načina da se obezbedi bezbednost za zemlje koje ne uključuju obavezno obaveze Nato prema članu pet (da se napad na jednu članicu Natoa smatra napadom na celu alijansu). Mislim da ih treba posmatrati kao mogući deo konačnog rešenja u budućnosti", kazao je profesor.