Mitić: Preporuke MKG priprema terena, ali njena uloga nije kao pre

Međunarodna krizna grupa (MKG) je u svom jesenjem izveštaju posvećenom Kosovu dala preporuke kako Evropska unija i njene članice mogu da podrže dijalog između Beograda i Prištine. Aleksandar Mitić, viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, kaže da su preporuke MKG u prošlosti imale za cilj da pripreme teren i da stave na agendu neko pitanje kojim bi trebalo da se bave evropske institucije i članice EU, ali da uloga MKG danas nije ni približna onoj od pre dvadeset godina.

„To ne znači da njihove preporuke ne sadrže neke elemente koji nisu dogovoreni ili nisu koordinisani sa nekim od lidera, makar određenih zemalja Evropske unije i sa nečim što bi bila 'duboka država' u EU i u Vašingtonu“, ukazuje Mitić u izjavi za Kosovo onlajn. 

Neke od sugestija MKG su da bi zemlje koje trenutno ne priznaju Kosovo trebalo da signaliziraju da, uz potpunu normalizaciju između Srbije i Kosova, neće stajati na putu priznanja Kosova, kao i da EU treba da udvostruči napore kako bi se iskoristile prednosti EU, posebno izgledi za pristupanje, kako bi se izvršio pritisak na Prištinu da zaštiti manjinu kosovskih Srba i obezbedi osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Mitić, međutim, kaže da je pitanje pritisaka EU u ovom trenutku smešno. 

„Bilo je puno prilika u poslednjih nekoliko godina da Brisel na različite načine utiče na Prištinu u trenutku kada se sprovodilo etničko čišćenje, kao i dan-danas kada postoji ta vrsta aparthejda koja je zaista fascinantna da može da postoji u Evropi 2025. godine. Sve se to toleriše, kao što se toleriše i velikoalbanska politika“, naglašava Mitić.

On ističe da postoji dvostruka uloga Brisela, gde su s jedne strane zvanični Brisel i duboka briselska država koja toleriše Aljbina Kurtija i njegovu politiku iza koje stoji pre svega Berlin, dok je s druge ono što bi trebalo da bude formalna uloga Evropske unije sa svim članicama, na Savetu EU, gde nema saglasnosti pošto postoji pet zemalja koje ne priznaju Kosovo. 

„Poruka MKG je usmerena onom prvom Briselu koji negira postojanje nepriznavača u neku ruku i koji praktično gura Prištinu ka nečemu što bi bio proces evropskih integracija bez obzira što Kosovo nije država. A pitanje nepriznavača je jako važno i često se ignoriše u zvaničnim stavovima Brisela. Ono svakako smeta jer bilo kakav proces evropskih integracija takozvanog Kosova ne može da započne pre nego što se promeni stav nepriznavača. Tako da preporuke Međunarodne krizne grupe idu u pravcu toga da se izvrši pritisak na Brisel i na nepriznavače, da daju tu mogućnost Prištini da formalno pokrene taj proces“, ocenjuje naš sagovornik.

Ipak, kako dodaje, čini se da smo u ovom trenutku daleko od pozitivne odluke nepriznavača kada je u pitanju takav proces.

„Sve je ovo jedno pripremanje terena, kao što je uostalom Međunarodna krizna grupa radila i u prošlosti. Oni su i u prošlosti imali za cilj da pripreme teren, da stave na agendu neko pitanje i da se onda to postavi kao nešto čime bi trebalo da se bave evropske institucije i države članice EU“, kaže Mitić.

Najnovije preporuke MKG, kako zaključuje, zapravo su u potpunosti u skladu sa njihovom politikom koja je postojala i pre 20 godina: „Hajde da učinimo sve da pronađemo neki mehanizam kako da pomognemo kosovskim Albancima u ostvarenju njihovih maksimalističkih ciljeva“. 

On ističe da je MKG, kada je u pitanju Kosovo, u poslednjih 20 godina davala preporuke koje su išle u smeru onoga što se kasnije ispostavljalo da će biti neka vrsta zapadne politike prema pitanju Kosova.

To se, navodi, videlo 2004. godine, nakon martovskog pogroma, kada su tu priliku iskoristili da predlože da se ubrza proces pregovora i da se zanemari politika „standardi pre statusa“. 

„Videli smo to ponovo nakon početka uloge 'trojke' 2007. godine, kada su, ne dajući mogućnost da se formira bilo kakav ozbiljniji mehanizam da se dođe do bilo kakvog drugog rešenja, u samom startu u septembru 2007. godine, predložili jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova kao pravo rešenje. Time su na neki način urušili diplomatske napore i dali neku vrstu predloga za koji se kasnije ispostavilo da jeste bila i da će biti zvanična politika Zapada sa svim katastrofalnim posledicama ne samo po pitanju Kosova i Metohije, nego sa posledicama po svetsku bezbednost, čemu smo svedoci i danas“, kaže Mitić.

Kako dodaje, Međunarodna krizna grupa je smatrala da je u tom trenutku završila u velikoj meri svoj posao po pitanju Kosova i da su se u međuvremenu bavili i mnogim drugim žarištima, uglavnom sa više neuspeha nego uspeha u svojim preporukama.