Mitrović: Posle izbora u SAD moguća promena politike, situacija sa Tajvanom bez uticaja na pitanje Kosova

Dragana Mitrović
Izvor: Kosovo Online

Ova godina biće izborna u mnogim uticajnim svetskim državama čija se politika reflektuje i na region Zapadnog Balkana, a naročito na kosovsko pitanje i dijalog Beograda i Prištine, a Dragana Mitrović, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže da bi u tom kontekstu najveću težinu mogli da imaju rezultati glasanja na predsedničkim izborima u SAD, ali i za Evropski parlament. 

"Američki izbori će svakako imati najveću težinu. Pre njih dolaze na red ruski predsednički izbori, izbori za Evropski parlament, čiji će se sastav, ali i mnogi evropski zvaničnici promeniti. Da li će se promeniti politika EU, pre svega Nemačke, koju takođe čeka niz važnih pokrajinskih izbora, ostaje da se vidi. Tu vidimo jačanje desnice, koja u ovom momentu faktički najracionalnija snaga u političkom spektru ove zemlje. To može da bude kretanje u pozitivnom trendu, ali ipak na srednji i dugi rok, a ne tako brzo, gledano na nekakve rokove koji su nam postavljeni i koji su izmišljeni da tobože januara, februara tu treba da se stvari razreše i vrši se zbog toga izuzetan pritisak na nas", navodi Mitrović za Kosovo onlajn.

Kada je reč o američkim predsedničkim izborima u novembru, ukazuje da se oni već veoma komplikuju sudskim odlukama koje onemogućavaju unutarstranačko takmičenje kandidata Donalda Trampa koji prednjači u Republikanskoj stranci. 

"I kada bi Tramp pobedio na ovim izborima, svakako bi američka spoljna politika bila manje intervencionistička. Međutim, teško da bi se strateški kurs postavljen na duži rok promenio. Moguće je očekivati po nas pozitivne promene na dugi, ali na kraći i srednji ne, s tim što bi svakako barem donekle zvaničnici bili zamenjeni i viđali bismo manje neprijateljska i kompromitovana lica. Ali, kao što znamo, u prošlom mandatu Trampova administracija ostavila je silna mesta u Stejt departmentu nepopunjenim, a ova Bajdenova je povukla i mnoge penzionisane kadrove koje mi znamo po zlu. Dakle, u tom smislu bi bilo nešto povoljnije", smatra Mitrović.

Komentarišući izbore za predsednika Rusije, tu se, kaže Mitrović, očekuje kontinuitet na unutrašnjem i spoljnom planu.

"Nastaviće se podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše države, što je za nas suštinski bitno, u međunarodnim telima i generalno", navodi profesorka. 

Prvi izbori koji slede u svetu ove godine biće održani na Tajvanu, čiji građani 13. januara biraju predsednika, a oni bi, ukazuje Mitrović, mogli da utiču na na podizanje tenzija pre svega u odnosima između SAD i Kine.

"Obe strane želeće da protežiraju po njih poželjne pobednike na ovim izborima što će, pretpostavljam, pogoršati ionako loše američko-kineske odnose. Međutim niko zapravo na Tajvanu ne želi nikakav sukob sa centralnom Kinom niti će po mom mišljenju doći do bilo kakvih krupnih promena koja god opcija da dobije ove izbore, bilo Kuomintang, koji je tradicionalno okrenut ka ujedinjenju sa centralnom Kinom, ili Napredna demokratska partija, koja je više proamerička i pronezavisna. U svakom slučaju, ko god da dobije ove izbore niko se neće usuditi da izazove NR Kinu, proglašavajući ili pozivajući formalno na nezavisnost, što je njena 'crvena linija'. Dakle, ne mislim da će doći do nekog velikog zaoštravanja, nekog velikog žarišta, a još manje da će se to preneti na nas i na pitanje Kosmeta", ističe Mitrović.