APA: Nova, 2024. godina donosi sudbinske izbore i možda - novi rat

Na međunarodnom planu izgledi u novoj godini nisu optimistički, jer pored rata u Ukrajini i izraelske borbe protiv Hamasa, tokom 2024. mogao bi da izbije treći rat sa globalnim posledicama, ako na predsedničkim izborima na Tajvanu, u januaru,  bude potvrđen kurs nezavisnosti, upozorava austrijska novinska agencija APA u analizi.

To su prvi sudbinski izbori godine, u kojoj će se održati i izbori za Evropski parlament u junu i predsednički izbori u SAD u novembru.

Na predsedničkim izborima na Tajvanu, zakazanim za 13. januar, dosadašnji potpredsednik Vilijam Lai važi za favorita i on će nastaviti kurs nezavisnosti koji vodi aktuelna šefica države Cai Ingven, koja ne može ponovo da se kandiduje.

Sa druge strane, predsednik Kine Si Điping je na sastanku sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom jasno stavio do znanja da Kina ne odustaje od Tajvana.

"Mir je nešto što je dobro, ali u nekom trenutku ćemo morati preći na sveobuhvatno rešenje", kazao je Si, prema navodima američkih medija, nakon što se Bajden založio za održavanje statusa kvo u tajvanskom konfliktu.

Vašington priznaje Tajvan kao deo Kine, ali istovremeno ima brojne ugovore o savezništvu sa tim ostrvom.

Kineska vojna operacija protiv Tajvana tako bi dovela do direktne konfrontacije dve najvažnije svetske sile.

Takva eskalacija je do sada izbegnuta u Ukrajini.

APA ukazuje da se u Rusiji 17. marta održavaju predsednički izbori na kojima se nazire da će Vladimir Putin dobiti novi šestogodišnji mandat.

U Ukrajini na proleće ističe mandat predsednika Volodimira Zelenskog, ali ukrajinski ustav zabranjuje izbore u vreme rata, pa bi njegov mandat mogao biti produžen.

Usled ovih činjenica čini se da neće doći do promene stanja u Ukrajini.

Najvažniji izbori godine zakazani su za 5. novembar, kada će građani SAD birati novog predsednika, na kojima bi moglo doći do novog duela Donalda Trampa I Džoa Bajdena.

Poraz Bajdena mogao bi imati velike posledice po dalji tok rata u Ukrajini, jer su republikanci veoma kritični prema podršci SAD vladi u Kijevu.

APA navodi da istraživanja pokazuju da bi Tramp mogao da pobedi na republikanskim izborima u Ajovi 14. januara i Njuhempširu 22. januara.

Takođe i u direktnom duelu, on je prema istraživanjima ispred Bajdena.

Pobedom, Tramp bi bio drugi predsednik u istoriji SAD koji bi uspeo da ostvari povratak u predsedničku fotelju, što je do sada uspeo demokata Grover Klivlend, koji je 1892. godine porazio tadašnjeg predsednika Benjamina Harisona, koji ga je četiri godine ranije pobedio na predsedničkim izborima.

Tramp je 2020. bio prvi predsednik SAD u protekle tri decenije koji nije prošao reizbor za drugi mandat.

U Evropskoj uniji, od 6. do 9. juna građani će birati novi sastav Evropskog parlamenta.

Biraju se 720 poslanika iz 27 zemalja, ali se ne očekuju veće političke promene na evrospkom nivou, pošto će EPP, socijaldemokrate i liberali zadržati većinu, iako se desničarskim populistima predviđa veliki uspeh, ali su oni podeljeni na brojne frakcije.

Evropska narodna partija (EPP), navodi APA, ponovo će biti najsnažnija politička snaga u Evropskom parlamentu, što bi najverovatnije vodilo ka ostanku Ursule fon der Lajen na mestu predsednice Evropske komisije.

Međutim, francuski predsednik Emanuel Makron je ovog meseca za šefa Evropske komisije predložio ranijeg italijanskog premijera Marija Dragija.

Svakako će u Briselu doći do promene, pošto Šarl Mišel, nakon dva mandata, ne želi da ostane na funkciji predsednika Saveta EU.

Inače, iduće godine EU predsedavaće Belgija i potom Mađarska.

Mađarsko predsedavanje moglo bi izazvati političke tenzije, jer se Evropski parlament izjasnio za oduzimanje agende mađarskog premijera Viktora Orbana.

Takođe, sa velikom pažnjom se isčekuje da li će iduće godine uspeti dogovor oko pakta EU za migraciju i azil.

Od nove Evropske komisije se očekuje i konkretna izjava, da li se tokom njenog manadata može očekivati prvi definitivni korak proširenja na Zapadni Balkan.

U Evropi se izbori održavaju iduće godine i u Velikoj Britaniji, Severnoj Makedoniji, Portugaliji, Belgiji, Hrvatskoj, kao i Rumuniji.

U Velikoj Britaniji se očekuje promena vlasti, te bi laburisti mogli, nakon 14 godina u opoziciji, da se vrate na vlast, a mesto premijera preuzeti njihov lider Keir Starmer, koji se zalaže za tešnje odnose sa EU.

Predsednički izbori biće održani u Finskoj, Slovačkoj i Rumuniji, a u sve tri zemlje aktuelni predsednici ne ulaze u izbornu trku.

U Finskoj bivši šef diplomatije Peka Havisto pokušava po treći put da postane prvi predsednik u istoriji te zemlje iz redova zelenih, ali ima jaku konkurenciju u bivšem premijeru Aleksanderu Stubu i nekadašnjem evropskom komesaru Oliju Renu, ali i desničarkom populisti Jusiju Hala-ahou.

U Slovačkoj bivši minstri spoljnih poslova Ivan Korčkok i Jan Kubiš pokušavaju da dobiju poverenje građana i tako zamene predsednicu Zuzanu Čaputovu.

Spekuliše se i da bi u izbornu trku mogao da uđe i premijer Robert Fico.

APA ističe da bi situacija na Zapadnom Balkanu mogla ostati "eksplozivna".

Nakon što su se ove godine jasno pojačale tenzije između Beograda i Prištine u septembru, kada su Srbija i Kosovo bile na rubu otvorenog sukova, optimisti se nadaju povratku sporazumima o normalizaciji postignutim pod posredovanjem EU.

Pesimisti, međutim, strahuju da bi situacija u Bosni i Hercegovini mogla eskalirati, budući da je predsednik RS Milorad Dodik optužen zbog otvorenog napada na visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita.

Nova,  2024. godina donosi i par jubileja - u maju će biti 20-ta godišnjica velikog širenja EU na istok, u junu - 30 godina od referenduma o pristupanju Austrije EU, u aprilu 75. godišnjica osnivanja Nato, a u maju sedam i po decenija od uspostavljanja Saveta Evrope i formiranja Savezne Republike Nemačke.