Kako će uspon i okupljanje desnice u Evropi uticati na rešavanje kosovskog pitanja?

Politička mapa Evrope ubrzano se pomera udesno, u nizu zemalja EU stranke sa prefiskom "konzervativne" i "nacionalističke" ostvaruju sve bolje rezultate na izborima, čak i formiraju vlade, a nedavno je najavljena i mogućnost njihovog okupljanja i zajedničkog nastupa na izborima za Evropski parlament u junu sledeće godine. S obirom na to da većina ovih stranaka zastupa kritički stav prema politici međunarodne zajednice po pitanju Kosova, a neke čak traže i da njihove matične zemlje povuku odluke o priznanju njegove nezavisnosti, nameće se pitanje da li će i kako uspon desnice uticati na rešavanje kosovskog pitanja i dijalog Beograda i Prištine?

Sagovornici Kosovo onlajn smatraju da su, bez obzira na to što većina evropskih desničarskih stranaka gaji rezerve prema Kosovu kao nezavisnoj državi i ima simpatije za Srbiju i Srbe, mali izgledi da će doći do radikalnijeg zaokreta kada je reč o politici Zapada i pojedinačnih zemalja prema Prištini. Međutim, ukazuju, ono na šta Beograd i Srbi na Kosovu mogu da računaju to je da će sa snaženjem desničarskih stranaka doći do "ublažavanja politike" kada je reč o Kosovu, odnosno da će biti i većeg razumevanja za politiku i interese Srbije u međunarodnim forumima i evropskim institucijama. 

Stranke krajnje desnice poslednjih godina i meseci preuzele su vlast u Italiji, produžile svoju vlast u Mađarskoj, stekle koalicionu ulogu u Finskoj, postale defacto vladini partneri u Švedskoj, ušle u parlament u Grčkoj i ostvarile zapanjujuće rezultate na izborima u Holandiji i regionalnim izborima u Austriji i Nemačkoj.

Desničarske stranke, poput Alternative za Nemačku (AfD) ili Slobodarske partije Austrije u svojim zemljama dobijaju sve veću podršku građana, slično je u Francuskoj gde jača Nacionalni front, a na nedavnim izborima u Španiji Narodna partija desnog centra dobila je najviše glasova.

Situacija u Nemačkoj, koja je jedan od najznačajnijih podržavalaca Prištine, je posebno zanimljiva. Spoljnu politiku te zemlje sada vode "Zeleni", koji otvoreno lobiraju za nezavisno Kosovo. S druge strane, AfD je u martu ove godine podneo zahtev u Bundestagu da Berlin povuče priznanje Kosova, jer je, kako su naveli "ta lažna država - propala". Ukazali su da je Kosovo odvojeno posle protivpravne agresije Natoa na SRJ i da je "uprkos jednostranom proglašenju nezavisnosti 2008. godine bez sprovedenog referenduma, uz tolerisanje proterivanja stotina hiljada Srba, Jevreja i drugih nealbanaca i nepoštovanje volje srpske manjine na severu, Kosovo ne samo najsiromašnije na Zapadnom Balkanu, već je i druga najsiromašnija ‘država’ Evrope, posle Moldavije”. 

Svoj uticaj desničarske stranke žele da prošire i van granica svojih matičnih država i uzdignu na nivo cele EU, pa je tako lider italijanske stranke Liga i vicepremijer u desničarskoj vladi Đorđe Maloni, Mateo Salvini pre nekoliko dana u Firenci okupio srodne evropske partije kako bi dogovorile zajednički nastup na izborima za Evropski parlament u junu sledeće godine. 
 
Trenutna prognoza za izbore za EP sugeriše da će stranke ove grupacije imati značajne uspehe i da će postati četvrta, a u slučaju većih iznenađenja, možda i treća najveća snaga u EU, nakon Evropske narodne partije (EPP) desnog centra i socijalista i demokrata levog centra, što je, prema rečima Salvinija upravo cilj njega i njegovih saveznika.

Petar Ćurčić iz Instituta za evropske studije smatra da izgledi da jačanje desnice u pojedinim evropskim zemljama i njihovo okupljanje pred izbore za Evropski parlament značajnije utiču na rešavanje kosovskog pitanja nisu veliki, ali te stranke, imajući u vidu njihov hrišćanski identitet i poštovanje prema Srbiji i srpskom narodu, pokazaće više razumevanja za Srbe i srpsko kulturno nasleđe na Kosovu.

"Gde god da je i do sada desnica pobeđivala, a govorim o zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, to nije u velikoj meri uticalo na promenu stava tih zemalja po važnim pitanjima, bez obzira što te stranke imaju veće ili manje simpatije prema hrišćanskom nasleđu na Kosovu ili kritički odnos prema NATO paktu. Mislim da te zemlje koje su priznale jednostranu nezavisnost Kosova neće promeniti svoj stav, ali možemo da kažemo da neke od tih stranaka, pogotovo imajući u vidu njihov hrišćanski identitet, pokazuju poštovanje prema Srbiji i Srbima. Imajući u vidu i da su sada okolnosti veoma teške pogotovo sa konstantnim pritiscima koje vlada kosovskog premijera Aljbina Kurtija vrši prema srpskoj zajednici na Kosovu, mislim da desne stranke mogu da pokažu više razumevanja, pogotovo prema srpskom kulturnom nasleđu na Kosovu", kaže Ćurčić za Kosovo onlajn.

On tu navodi primer Mađarske, koja je priznala nezavisnost Kosova i gde je desna vlada Viktora Orbana pokazivala razumevanje prema srpskim interesima očuvanja, zaštite kulturnog nasleža, pre svega crkava i manastira. 

"U slučaju prijema Kosova u Unesko pokazivali su rezervisaniji stav. Mislim da to može biti zanimljiv prostor saradnje koji možda neće suštinski promeniti stavove tih zemalja, ali na neki način će one imati razumevanje prema srpskoj zajednici. U slučaju desničarske vlade Đorđe Meloni koja je nedavno bila u poseti Beograd, italijanski korpus u Kforu čuva jedan od najvažnijih kulturnih objekata na KiM, manastir Visoke Dečane, mislim da tu može biti jedna vrsta prostora za saradnju", kaže Ćurčić.

Ističe da, međutim, nisu sve stranke desnice a priori naklonjene Srbiji. Navodi da populistički lider Gert Vilders, čija je Partija slobode na nedavnim izborima u Holandiji dobila najviše glasova, ali nedovoljno da sama formira vladu, "koliko god bude pokazivao antiislamski sentiment neće suštinski menjati politiku svoje zemlje prema Kosovu, u slučaju da postane premijer". 

"On je 2010. manjinski podržao vladu Marka Rutea pa Holandija nije promenila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova. Srbija je tada dobila onu veoma nepovoljnu odluku Međunarodnog suda pravde o Kosovu. Naravno, Holandija ne utiče na odluke MSP ali donekle je bilo indikativno da se sve to dešavalo na njenoj teritoriji", navodi Ćurčić.

Kada je reč o jačanju desnice u Nemačkoj, pre svega Alternative za Nemačku (AfD), naš sagovornik ukazuje da je to specifična, antiestablišment stranka koja "koketira sa nacionalnim i konzervativnim stavovima ali ima i jedno vrlo snažno levo krilo". Napominje da je AfD pokazivala izuzetno kritičan odnos prema nemačkom priznavanju nezavisnosti Kosova ali smatra da u slučaju da ova stranka participira u vladi oni neće suštinski promeniti politiku Nemačke, iako možda pokazuju znatno više simpatija prema Srbima u odnosu na druge stranke. 

Uspon desnice u zemljama Evropske unije može da se odrazi na rešavanje kosovskog pitanja, pogotovo imajući u vidu da većina tih stranaka ima stav da Kosovo nije nezavisna država, smatra Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja. Međutim, ukazuje, bez obzira na trend rasta ovih stranaka na izborima u državama EU ostaje pitanje koliki je njihov koalicioni potencijal, odnosno da li će uspeti da formiraju vladu ili budu deo vlasti.

"Uspon desnice može se odraziti na rešavanje kosovskog pitanja i to na nekoliko načina. Pre svega, znamo da te stranke imaju stav da Kosovo nije nezavisna država i čak imate inicijativu Alternative za Nemačku koja je Bundestagu ponudila rešenje da se povuče priznanje nezavisnosti Kosova. I u drugim državama vidimo da jača desnica, na izborima u Holandiji jako je dobro prošla, ali ostaje pitanje da li će te stranke bez obzira na uspon, uspeti da budu deo vladajuće koalicije, odnosno vrlo često taj njihov koalicioni potencijal je upitan", navodi Perišić za Kosovo onlajn.

Perišić ukazuje da ono što takođe može da se odrazi u EU kada je reč o rastu desnice jeste da se ponovo javlja jedan suverenistički pristup.

"Odnosno da sama EU ne može koherentno da deluje, da nema tog zajedništva i da dolazi kriza unutar Unije. EU ima neke važnije unutrašnje probleme koje treba da rešava i pitanje je koliko može da se bavi spoljnom politikom. A vidimo da je diplomatski kapacitet EU u ovim kriznim momentima, počevši od kovida pa preko svih kriza prethodnih godina, upitan i način na koji oni to rešavaju nije tako lak kao što se očekivalo", kaže on.

Na pitanje da li je i ta sve evidentnija promena političke mape u Evropi i jedan od razloga žurbe da se što pre na neki način žurba da se reši pitanje Kosova i implementira francusko-nemački plan, Perišić ukazuje da sve ono što se dešava poslednjih godina, uključujući ratove i bezbednosne krize ne odgovaraju EU. 

"I te kako se može osetiti ekonomska kriza, samim tim i politička kriza i negde je i taj rast desnice povezan sa svim tim problemima. Ono što je takođe jasno jeste da EU nema kapacitet da to sve reši i zbog toga imamo sve češće inicijativu SAD u samim pregovorima Beograda i Prištine. Negde je to i očekivano, jer upravo SAD donose dugoročni mir na prostoru Evrope i faktički u svim mirovnim sporazumima koji su dugoročni oni su posredovali. Jedino nisu posredovali u sporazumima Minska 1 i 2, a vidimo kako se to završilo, sukobom u Ukrajini", ističe Perišić. 

Podseća i da je pre nekoliko da u poseti Beogradu bila i italijanska premijerka Đorđa Meloni.

"Italija je jedna od država članica Kvinte i definitivno se u naredmom periodu očekuje aktivnija uloga država Kvinte u rešavanju i posredovanju u dijalogu Beograda i Prištine", smatra Perišić.