Stručnjaci: Vrata za ulazak Srbije u EU odškrinuta, Kosovo kamen spoticanja?

Uprkos nedavnim ohrabrenjima, nijedna država neće ući u EU preko noći, a uslovi i kriterijumi za članstvo ostaju isti, kažu sagovornici za Juronjuz Srbija i ističu da je za Srbiju poseban "kamen spoticanja" Poglavlje 35, u kojem se nalazi i Kosovo. Izjave ohrabrenja i podrške vide kao jasan signal da je nekakvo ubrzanje procesa priključivanja moguće, ali samo uz jaku političku volju za tako nešto.

"Očigledno je jenjavanje predpristupnog procesa krajem prethodne decenije, a nakon izbijanja rata u Ukrajini i nespremnosti Srbije da se usaglašava sa Spoljnom i bezbednosnom politikom EU, prvenstveno uvođenjem sankcija Rusiji, Srbija nakon 2021. godine ima zastoj u napretku u predpristupnim pregovorima i beleži nazadovanje u najbitnijim sektorima vladavine prava, ljudskih prava, demokratskih sloboda i funkcionisanja institucija", navodi predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.

Kaže i da davanjem kandidatskog statusa Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, kao i BiH u našem regionu, očigledna žurba da se otvore pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, kao i sa prva dva od novih istočnih kandidata, njihova prilježnost da napreduju ka EU, kao i pokretanje novog Instrumenta za reforme i rast na Zapadnom Balkanu od šest milijardi evra (2024-2027), pored već postojećeg Instrumenta za predpristupnu pomoć od 14,162 milijardi evra (2021-2027), kako bi se ubrzala fazna/sektorska integracija i smanjio jaz u nivou razvijenosti budućih članica u odnosu na sadašnje, predstavljaju potpuno novi pristup formama i dinamici proširenja.

"Još jednom se potvrđuje dominantni politički, odnosno geopolitički motiv daljeg širenja EU, uz sva uslovljavanja i veliki prethodni zastoj u procesu proširenja. U većini zemalja kandidata postoji neupitna podrška domaće javnosti da se ubrza proces evropske integracije, izuzev u Srbiji, gde je ta podrška svedena na ispod jedne polovine građana, sa gotovo istim brojem onih koji ne vide članstvo u EU kao svoj cilj i BiH, gde Republika Srpska blokira evropske težnje drugog dela zajedničke države", navodi Minić.

Zbog svog sve čvršćeg vezivanja za Rusiju i Kinu, kako dodaje, Srbiji i Republici Srpskoj preti da ostanu izvan matice razvojnih procesa na ovom delu kontinenta, "kao eksponenti jedne bezizgledne klijentelističke opcije, u kojoj su gubici mnogo veći od dobitaka".

"Ipak, takva politika nema velike šanse na dugi rok, zbog dominantne uloge EU ekonomskim, društvenim, tehnološkim, pa i bezbednosnim konstelacijama koje se u tim društvima stvaraju pod uticajem neposrednog okruženja kome pripadaju", kaže Minić.

Na pitanje koliko je potrebno da se otvorena pitanja zatvore i da li to zavisi samo od Srbije i naše dinamike, Minić podvlači da je to teško reći, napominjujući da postoje problemi oko demokratskih procesa u zemlji, kao što su izbori.

"Pregovori sa Kosovom su u zastoju, mada Srbija čini određene iznuđene ustupke. A u usaglašavanju sa Spoljnom i bezbednosnom politikom EU nema napretka. Najavljuje se da može doći i do obustavljanja finansijske pomoći ukoliko se situacija ne promeni, kako u Rezoluciji EP, tako i u novom Planu rasta za Zapadni Balkan", kaže za Juronjuz Srbija Minić.

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, govoreći o napretku Srbije na putu ka EU, ističe da je u određenim klasterima i poglavljima ostvaren pomak, a da u nekim Srbija stagnira ili čak i nazaduje. Poseban "kamen spoticanja" je Poglavlje 35 "Ostalo" a u kojem se nalazi i Kosovo, te Pavković navodi da će EU izmeniti svoju pregovaračku poziciju da je uskladi sa samim sporazumom iz Brisela i implementacionim aneksom iz Ohrida iz februara i marta prošle godine.

Ipak smatra da to ne bi trebalo da blokira Srbiji put ka članstvu u EU, te da je taj sporazum (prim.aut. Ohridski) osmišljen "tako da otključa vrata članstva Srbiji i Kosovu".

"Poglavlje 35 jeste posebno bitno i teško za Srbiju, jer je ono i tako zvano blokirajuće poglavlje. Ohridski sporazum je dao neku bazu za nastavak pregovora. On jeste u nekim segmentima nepovoljan za Srbiju, ali se Srbija sa tim složila i on je sad u procesu izmene pregovaračke pozicije Europske unije", kaže Pavković i dodaje:

"Dakle, sad je samo bitno kako će se postupiti u implementaciji tog sporazuma. Ono na čemu Srbija treba da istraje je da se prvo krene sa implementacijom Zajednice srpskih opština, dok predstavnici Prištine insistiraju na priznanju tablica, na otvaranju vrata drugih međunarodnih institucija. Tu je trenutno nesporazum koji može biti prevaziđen ukoliko zaista Europska unija se angažuje i, da kažemo to, članstvu bude kredibilno i za Srbiju i za Kosovo. Sad je tu i smisao podsticaja i koliko će i Beograd i Priština zaista biti spremni da uđe u implementaciju", kaže Pavković.

Govoreći o poglavljima u kojima je ostvaren odrđeni pomak, i koje je EU pozdravila, Pavković je podsetio da je reč o poglavljima 23 i 24 koja se tiču vladavine prava borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala itd.

"U njima je Srbija konkretno izvršila ustavne promene, promenila i usvojila dodatne zakone koje dodatno regulišu taj deo oko vladavine prava oko izbora sudija i tužilaca. I to je Evropska unija pozdravila. Tako da tu možemo očekivati neki napredak u smislu tog poglavlja. Što se tiče ekonomskih poglavlja, i tu takođe Srbija dobro stoji", rekao je Pavković.

Podseća da su što se tiče javnih nabaki koje su u jednom od klastera donete izmene zakona, te da je i to pohvaljeno od strane Evropske unije.

"Ima napretka u određenih poglavljima, s druge strane imamo i nazadovanja i to u oblasti funkcionalnosti demokratskih institucija", naveo je Pavković i istakao da je "problematično i Poglavlje 27" koje se tiče ekologije, ekoloških standarda, te objašnjava da je tu "stanje onako dramatično i trebaće dosta ulaganja u budućnosti".

Ukazuje da nijedna država koja pretenduje da bude član EU neće ući u uniju preko noći, istakavši da uslovi i kriterijumi ostaju isti, samo je, dodaje, pitanje ponovne i jače posvećenosti lokalnih administracija za sprovođenje tih reformi.

"Dakle, sada je Evropska unija dala jedan poticaj Zapadnom Balkanu i prebacila loptu na teren lokalne političke elite". Sada je samo na državama Zapadnog Balkana da krenu ispunjavanje reformskih procesa i ciljeva koje su postavljeni i u planu za rast Zapadnog Balkana i ali i generalno opštim ciljevima za članstvo Europske Unije.

Uz jaku političku volju neko ubrzanje procesa je moguće, navodi Pavković i dodaje da ubrzanje procesa isključivo sada zavisi od političke elite u Srbiji i u ostalim državama.

"Dakle, koliko oni budu ozbiljno sprovodili reforme neophodne za članstvo Europske unije, toliko će se brzo i približavati Europskoj uniji. Europska unija je odškrinula na neki način vrata i sada je prosto na nama da stavimo nogu u ta vrata i da završimo put ka članstvu", kaže Pavković i podseća i na reči Šarla Mišpela koji je dao i neki datum proširenja pomenuvši 2030. godinu.