Muhadri: Inicijativa za promenu imena Kosova u Dardanija opravdana u istorijskom smislu

Istoričar Bedri Muhadri iz Istorijskog instituta u Prištini smatra da je građanska inicijativa za promenu imena Kosova u Dardanija opravdana u istorijskom smislu. Kako navodi takva praksa je postojala i kod drugih i kao primer pominje poljski narod koji je nekoliko puta menjao ime države.

„Narodi koji imaju svoju istoriju sa pravom pokušavaju i traže povratak svog identiteta. Treba naći ime koje pripada identitetu, koje ima istorijski, politički i etnički smisao. Smatram da je ova građanska inicijativa opravdana u istorijskom smislu, a kako će stvari ići u savremenom političkom pragmatizmu i da li je dobro i kada će se stvoriti okolnosti za to, to je već druga stvar. Svakako traži i jasnija istorijska i naučna objašnjenja“, navodi Muhadri za Kosovo onlajn.

On kaže da istorijski podaci i izvori dokazuju da se tokom antičkog doba teritorija Kosova, ne tačno u današnjim granicama, već na širem prostoru, zvala Dardanija i da je dardansko pleme koje je naseljavalo ovaj prostor jedno od mnogih plemena Ilira. 

„Dardanija ima svoj istorijski kontinuitet – od praistorije, pada Rimskog carstva do srednjeg veka, teritorija Kosova se zvala Dardanija. Dardanija je u 4. veku pre naše ere obuhvatala i mnoge ekonomski razvijene gradove tog doba, kao što su Skoplje, Niš, Priština ili Ulpijana. Formirala je čak i svoje kraljevstvo koje je imalo svoje uspone i razvitak sve do pada pod Rimskim carstvom. Rimsko carstvo je osvajanjem Dardanije obuhvatilo jedan veliki deo Balkana, ali je 279. godine naše ere, za vreme vladavine Dioklecijana koji je napravio ilirsku prefekturu, koja je obuhvatala sva ilirska plemena, bila podeljena na četiri provincije. Jedna od njih je bila Dardanija čiji je glavni grad bio Skoplje“, kaže Muhadri.  

Prema njegovoj oceni, istorijski kontinuitet „naroda Kosova koji živi od antičkog doba do danas imao je svoju identitetsku osnovu od Dardanije“. 

„U srednjem veku na celom Balkanu stvaraju se i drugi etnički entiteti, kao albanski, srpski, bugarski i rumunski. U tom kontekstu i albanski narod je stvorio svoj, to je dokumentovano i istorijskim i arheološkim izvorima. Poslednji arheološki izvor iz Ulpijane je nađen u jednoj hrišćanskoj crkvi na mozaiku na podu, uz zapis cara Justinijana i Dardanije, iz perioda 527-557. godine. Arberi su naslednici ilirskog naroda i možemo da kažemo da je Dardanija, koja obuhvata etnički i geografski koncept postojala do srednjeg veka“, navodi naš sagovornik.   

Nakon toga, kako dodaje, slede velika previranja naroda na Balkanu sa dolaskom slovenskih naroda „koji se šire na teritoriji Balkana, posebno na teritoriji Srbije i Kosova“. 

„U pogledu imena Dardanije u smislu istorijskog kontinuiteta postepeno dobijamo prekid dokumentovanih izvora. Krajem 14. veka, posle bitke na Kosovu 1389 godine, prepoznaje se toponim ovog mesta kao Kosovo. Bitka se odvijala na Kosovu polju. Etimologija reči Kosovo u lingvistiškom smislu ne pripada albanskom periodu. Svi zapisi najvećih naučnika termin Kosova lingvistički svrstavaju u slovenske jezike, ne albanske. I tako Kosovo počinje da se pominje u različitim zapisima i na kartama, ali ne u smislu cele teritorije Kosova, nego deo od Zvečana, Pirštine, Vučitrna... I na kartama 16. veka pominje se teritorija Kosova kroz koje su prolazili neki putevi“, kaže Muhadri.