Murati: Promene granica otvaraju mogućnost za ujedinjenje Kosova i Albanije

Predsednik Pokreta za jedinstvo Valjon Murati ocenio je da "non-pejper" dokument o promeni granica pokazuje intenzitet aktuelne krize na Zapadnom Balkanu i da otvara mogućnost za ujedinjenje Kosova i Albanije, prenosi Reporteri.

Murati smatra da je objavljivanje dokumenta pokušaj proveravanja stavova o drugačijim mogućim rešenjima problema na Balkanu.

"Dva su problema koja su prepreka na putu evroatlantskih integracija našeg regiona. To su unutrašnja reforma Bosne i Hercegovine i neuspeh rešavanja odnosa Kosova i Srbije. Našom pasivnošću dozvolili smo da se pitanje kosovsko-srpskih odnosa poveže sa statusom Bosne i Hercegovine, što u velikoj meri komplikuje situaciju. U slučaju Bosne i Hercegovine pitanje njene podele stvar njenih naroda, ideje o redefinisanju granica u našem slučaju ne bi trebalo da nas plaši, jer su Albanci najviše pogođeni trenutnim granicama", smatra Murati.

Prema Muratiju kosovska neaktivnost u dijalogu sa Srbijom dovela je do povezivanja sa statusom BiH.

"Trebalo bi da shvatimo da je veoma važno rešenje problema sa Srbijom, kako bismo zaključili pitanje nezavisnosti Kosova, posebno u pogledu spoljne legitimnosti, ali i unutrašnje funkcionalnosti i otvorili mu mogućnost drugačijeg odnosa sa Albanijom, uključujući i ujedinjenje. Zbog toga ne bismo smeli da čekamo da drugi za pregovaračkim stolom pokrenu pitanje redefinisanja granica, već da ga sami pokrenemo, uz princip da se albanski deo istočnog Kosova pridruži Kosovu, a srpski deo tri severne opštine pripoji Srbiji", navodi Murati i dodaje da potpuno podržava promenu granica između Kosova i Srbije, jer to otvora put ujedinjenju sa Albanijom.

Analitičar i novinar Imer Muškoljaj takođe nije iznenađen objavljivanjem nezvaničnog dokumenta o promeni granica na Balkanu.

"Deo Zapadnog Balkana ostao je ćorsokak. Toga je svesna i Evropska Unija. Nedostatak evropske perspektive ohrabruje predloge koji vode ka etničkim rešenjima, uprkos tome što se u poslednjih 25 godina od Dejtonske konferencije međunarodna zajednica zalagala za multietničke države. Ovakvo brze promene mogle su se dogoditi pre 25 godina. Sada je to problematično, jer bi ovakvo rešenje imalo domino efekat u svim zemljama Zapadnog Balkana. Sa druge strane, to je dokaz nepoverenja Evropske unije prema zemljama Zapadnog Balkana i o velikom neuspehu do sada", rekao je Muškoljaj.

"Samo takvo rešenje otvorilo bi put ustavnim promenama na Kosovu, uklanjanju ograničenja koja ovaj ustav ima i koja potiču iz Ahtisarijevog plana i koje bi omogućilo puno funkcionisanje države Kosovo i otvorilo bi put za ujedinjenje Kosova i Albanije “, dodao je Murati.

Muškoljaj smatra da Kosovo treba da ima jasan stav o dokumentu koji je slovenački premijer poslao u Brisel.

"Kosovo bi trebalo da ima jasan stav prema ovom predlogu, uprkos činjenici da ga neko  može smatrati neozbiljnim i nevažnim. Na neki način na osnovu reakcija EU  bi trebalo da shvati  kako da pristupiti pitanju članstva tih zemalja i kakav će biti pristup prema tim zemljama u narednim godinama", zaključuje Muškoljaj.