Murati: Redefinisanje granica jedini način za rešavanje kosovsko-srpskih problema

Lider Pokreta za ujedinjenje Valjon Murati rekao je u intervjuu za Ekonomiju Onlajn da je redefinisanje granica jedini način za rešavanje problema između Kosova i Srbije, precizirajući da bi Medveđa, Preševo i Bujanovac trebalo da se pripoje Kosovu, a opštine sa srpskom većinom na severu, Srbiji.

“Platforma Pokreta za jedinstvo je vrlo jasna. Smatramo da je jedino sveobuhvatno rešenje albansko-srpskog problema redefinicija granica. Prema Pokretu za jedinstvo, mislimo da bi tri albanske opštine na istoku Kosova, Preševo, Medveđa i Bujanovac, gde su Albanci u većini i imaju teritorijalni kontinuitet, trebale da se pripoje Kosovu. Isti princip trebalo bi da se primeni na tri opštine sa srpskom većinom koje imaju teritorijalni kontinuitet sa Srbijom i imaju pravo da joj se pripoje", rekao je Murati.

Rekao je da bi sporazum o redefinisanju granica značio promenu nekih principa Ahtisarijevog paketa koji su deo Ustava.

“Ovaj sporazum koji bi rezultirao redefinicijom granica značio bi promenu nekih od osnovnih principa Ahtisarijevog paketa koji su deo Ustava Kosova tako da Kosovo postane funkcionalna država i ne zavisi od dve trećine manjinskih glasova za promenu ustava, odnosno Srba koji neprestano blokiraju bilo koju ustavnu reformu čime bi Kosovo postalo funkcionalna država i ne bi zavisilo od srpske liste. Mislim da samo projekat redefinisanja granica uklanja Srbiju sa Kosova“, dodao je Murati.

Prema njegovim rečima, Vašingtonski sporazum nije štetan za Kosovo, ali je važno sprovoditi projekte koji se odnose na infrastrukturne i ekonomske.

"Shodno tome, ono što je važno je da li se deo tog sporazuma realizuje, posebno projekti koji se odnose na infrastrukturu i druge ekonomske projekte. Ako se zaista realizuju, posebno ako se realizuje železnički projekat koji će povezati Kosovo sa Dračem i Nišem, to bi bilo izuzetno u interesu albanskog naroda. Danas je do 20 odsto jezera Gazivode u delu Srbije. Biće neophodno da se sačine ugovori o zajedničkom upravljanju ili održavanju jezera. Sporazum govori o studiji izvodljivosti, pa će američki departman  uraditi studiju izvodljivosti o tome kako se potencijali jezera Gazivode mogu iskoristiti iz dela Kosova i Srbije", dodao je Murati.

Ocenjuje da ni "mini-Šengen" nije štetan za Kosovo, iako prema njegovim rečima, još uvek ne postoji jasan dokument za koji bi moglo da se da ocena.

"Mini-šengenski sporazum, iako još uvek ne postoji dokument koji možemo oceniti, sadrži više principa o kojima se razgovaralo na sastancima predsednika. Ne vidim da je to štetno za vitalne interese Kosova. Mislim da će se sa dubljom saradnjom između Kosova i Albanije ta fizička granica vrlo brzo ukloniti i koristićemo je za jačanje naše ekonomije kroz ovu saradnju", rekao je Murati.

Povodom dijaloga sa Srbijom i mogućnosti sporazuma o uzajamnom priznavanju, kaže da trenutno ne vidi volju Srbije da prizna Kosovo.

"Srbija verovatno ni pod kojim uslovima neće priznati Kosovo. Ona samo koristi međunarodne okolnosti da odloži pitanje priznanja tako da što je više moguće uključi sopstvene interese u sporazum, bilo kroz primenu Zajednice, i ne vidim nikakav interes EU da prisili Srbiju da prizna Kosovo, a pošto neće biti priznanja i pregovarački proces može vrlo brzo propasti, mislim da će u budućnosti za pregovaračkim stolom kao najrealnija opcija biti projekat redefinisanja granica", ocenio je Murati.

Vlade Kosova i Albanije održale su prošle nedelje zajednički sastanak na kojem je potpisano nekoliko novih sporazuma.

Murati kaže da su sporazumi postignuti na prethodnim sastancima samo pojačali dosadašnju saradnju.

Prema njegovim rečima, trebalo bi stvoriti zajedničke mehanizme i savet za saradnju između Kosova i Albanije, koji bi bili administracija koja se bavi samo pitanjem saradnje.

"Ovo je bio šesti sastanak dve vlade i imamo niz sporazuma koji su potpisani i niz sporazuma koji su realizovani. Mislim da su u osnovi ovi sporazumi bili korisni i podigli su na viši nivo saradnju između Kosova i Albanije. Uveren sam da iz ovog strateškog partnerstva moramo preći na integraciju i da bi se to dogodilo nije dovoljno imati samo  sastanke dve vlade. Mislim da bi trebalo da stvorimo zajedničke mehanizme i stvorimo kosovsko-albanski savet za saradnju koji bi bio administracija koja se bavi samo pitanjem kosovsko-albanske saradnje", dodao je Murati.

Što se tiče izbora predsednika, rekao je da ovo pitanje pripada političkim strankama koje su u Skupštini Kosova.

"Trebalo bi da razgovaraju i ulože napore da pronađu najpogodnijeg kandidata za predsednika. Još uvek imamo predsednika koji bar ima mandat do marta sledeće godine. Svakako je nad tim pitanjem senka Specijalnog suda i mogućnost podizanja optužnice ili potvrđivanja optužnice.  S druge strane, na političkim strankama je da odaberu pravog kandidata", zaključio je Murati.