Mustafa: Vlada Kosova nije uspela da realizuje važne kapitalne projekte

Ekonomsku situaciju tokom vlade premijera Aljbina Kurtija obeležila je stagnacija i degradacija, što je izazvalo porast siromaštva, nezaposlenost i odlazak investitora, rekao je za Teve 1 koordinator u Odjeljenju za privredu u Demokratskoj partiji Kosova Arben Mustafa.

Mustafa napominje da je tokom poslednje tri godine došlo do osiromašenja svih slojeva građana, zbog porasta cena osnovnih proizvoda i drugih faktora. 

"Ekonomsku situaciju za vreme vlade Aljbina Kurtija generalno je obeležila stagnacija, a u pojedinim sektorima čak i degradacija i nema govora o bilo kakvom napretku u bilo kom od sektora privrede. Ono što karakteriše ekonomsko vođenje ove vlade je veoma nepoštena komunikacija sa javnošću, veoma neprofesionalna komunikacija, zasnovana na predrasudama koje javnost ne razume u privredi... Ono što se u privredi dešavalo u ovom periodu je osiromašenje svih slojeva građana jer imamo povećanje cena osnovnih proizvoda za preko 30 odsto, dok su primanja uglavnom ostala ista. To znači da je sposobnost građana da podmire troškove života u velikoj meri oslabljena“, kaže Mustafa. 

On ocenjuje da je povećanje trgovinskog deficita još jedan promašaj Kurtijeve Vlade, ističući da se prihodi na Kosovu troše na kupovinu robe koja dolazi iz inostranstva. Odlazak investitora se smatra jednim od važnih faktora koji utiču na pogoršanje ekonomije zemlje.

"Kada je reč o trgovinskom deficitu, tokom ove Vlade, ako uzmemo prošlu godinu, imamo pad izvoza, ali imamo veliki rast trgovinskog deficita koji je porastao na pet milijardi evra ili 52 odsto bruto domaćeg proizvoda, to je nivo kakav do sada nije viđen... Prihodi na Kosovu troše se za kupovinu robe koja dolazi iz inostranstva i ne ostavlja trag na ekonomski razvoj zemlje. Vlada Aljbina Kurtija u ove tri godine ne može se nazvati drugačije nego propala vlada koja je izgubila veoma važan period za nas. Danas u ekonomiji Kosova imamo nezabeleženu nesigurnost u privatnom sektoru. Kosovski biznisi su podeljeni oko toga da li ih vlada favorizuje. Danas kosovski investitori, nažalost, jedan deo njih, razmatra mogućnosti gde da nađu pogodnije, bezbednije mesto za obavljanje svojih delatnosti, jer im Kosovo nudi neprijateljsko okruženje“, naglašava Mustafa.

On je uporedio nivo kapitalnih investicija za 2023. sa onim iz 2012. godine, kada je Kosovo, prema njegovim rečima, imalo upola manji budžet u odnosu na danas. 

"Infrastruktura koja je neophodna za ekonomski razvoj i blagostanje je degradirajuća. Danas na Kosovu, nivo kapitalnih investicija je sličan onom iz 2012. godine, kada je Kosovo imalo samo polovinu budžeta koji ima danas. Vlada nije uspela da realizuje važne kapitalne projekte na Kosovu. Dok su pre dolaska na vlast Aljbina Kurtija kapitalne investicije predstavljale preko 30 odsto ukupnih budžetskih rashoda, danas je deo budžeta koji ide na kapitalne investicije ispod 20 odsto", naglašava Mustafa.