Nagavci: Glasali smo za izmene Zakona o Specijalizovanim većima, ali sumnjamo da će imati efekta

Šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja Arberije Nagavci izjavila je da je ta stranka glasala za izmene Zakona o Specijalizovanim većima oslanjajući se na ekspertizu DPK koja ga je predložila, ali i izrazila sumnju da će te izmene imati očekivane efekte, budući da i dalje postoji nedoumica da li će te promene uticati na sudske postupke u Hagu, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Nagavci je podsetila da bez glasova Samoopredeljenja izmene ne bi mogle biti usvojene u Skupštini, ali ističe da je ta stranka izrazila rezerve prema njihovoj sadržini i hitnosti kojom se tražilo njihovo usvajanje

„Imali smo svoje sumnje i skepticizam. To smo javno rekli, i na sastancima sa DPK i u našim izjavama“, rekla je Nagavci za RSE.

Prema njenim rečima, DPK je insistirao na tome da su predlog izmena pripremili njegovi stručnjaci i da bi one mogle da pomognu nakon presude četvorici vođa OVK.

„Videli smo da Demokratska partija veruje u ovaj predlog zakona, u obliku u kojem ga je sastavila, i dali smo mu podršku prihvatajući njihovo poverenje“, kaže Nagavci.

Međutim, ona nije uverena da će izmene ispuniti očekivanja u vezi sa oslobađanjem vođa OVK.

„Uprkos našoj želji i volji, sumnjamo da će zakon doneti velike rezultate“, navela je Nagavci.

Izmene koje je predložio DPK imaju za cilj ograničavanje nadležnosti Specijalizovanih veća, koja su deo pravosudnog sistema Kosova, ali funkcionišu u Hagu.

One, između ostalog, predviđaju ograničavanje kazni zatvora na 15 godina, sužavanje nadležnosti suda u pogledu krivičnih dela, vremenskog perioda i teritorije, kao i mogućnost da predmete razmatra Vrhovni sud Kosova. Izmene takođe predviđaju mogućnost izdržavanja kazni na Kosovu i ostvarivanja ovlašćenja predsednika Kosova u pogledu pomilovanja.

Nagavci kaže da su upravo ova pitanja bila u središtu rezervi Pokreta Samoopredeljenje.

„Može li zakon da reguliše pitanja koja su već utvrđena Ustavom? Može li predlog zakona da prevaziđe i međunarodne sporazume?“, pita ona.

Pominje i prepisku iz 2014. godine između tadašnje predsednice Kosova Atifete Jahjage i visoke predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton, koja je prethodila osnivanju suda.

Nagavci se nada da su stručnjaci koje je angažovao DPK razmotrili ova pitanja, ističući da odgovornost za posledice zakona prevazilazi jednu političku stranku.

Na pitanje da li je Samoopredeljenje uoči glasanja uzeo u obzir moguća međunarodna upozorenja, Nagavci kaže da je očuvanje odnosa sa saveznicima važno, ali da mora postojati sigurnost i u pogledu pravne održivosti zakona.

Ona konkretno ne objašnjava kako su ta upozorenja procenjena pre glasanja.

Prema njenim rečima, iznete zabrinutosti treba profesionalno razmotriti, iako su izmene već usvojene.

Nagavci pripisuje DPK deo odgovornosti da međunarodnim partnerima i građanima, koji očekuju rezultate od zakona, pruži odgovore.

„Ovde je, pre svega, odgovornost i na samim poslanicima i strukturama DPK, ne samo u odnosu na naše partnere, već pre svega u odnosu na građane Republike Kosovo, koji su u vezi sa ovim predlogom zakona imali veoma velika očekivanja“, kaže Nagavci.

Nakon što je Zakon usvojen, izabrana je i predsednica Kosova Justina Široka Pulja. Iako su oba glasanja održana u okviru političkog kompromisa, Nagavci negira da je podrška zakonu bila uslov za izbor predsednice.

„To nije bio uslov, već je bilo neophodno da imamo stabilne institucije, upravo kako bismo se suočili i sa bitkom koja nas očekuje u žalbenom postupku“, kaže ona.

Prema rečima Nagavci, usvajanje zakona bez izbora predsednika ostavilo bi Kosovo pred mogućnošću raspuštanja Skupštine i novih izbora.

„Nije bilo nikakvog opravdanja, nikakve logike u insistiranju i zahtevu da se samo glasa o zakonu, dok bismo mi raspustili Skupštinu i ostali bez stabilnih institucija“, dodaje šefica poslanika Samoopredeljenja.

Nagavci kaže da je, pored zakonskih izmena, potrebna i strategija za fazu žalbenog postupka nakon presude u Hagu.

Prema njenim rečima, u ovaj proces treba uključiti institucije, pravne stručnjake, odbrambene timove osuđenih, civilno društvo i međunarodne partnere.

Na pitanje RSE da li je započeta konkretna institucionalna koordinacija, Nagavci ne potvrđuje da je preduzeta neka konkretna aktivnost. Ona kaže da veruje da je Vlada počela angažovanje u tom pravcu, ali da će to uskoro biti jasnije.

„Vreme je ograničeno i moramo biti na nivou odgovornosti koje imamo“, rekla je Nagavci.