Nastavak dijaloga neizbežan, stvoriti uslove za postizanje sporazuma

Politički analitičari ocenjuju da su pozivi zvaničnika EU i SAD za nastavak dijaloga, jasno stavili do znanja Kosovu i Srbiji da je takav dijalog neizbežan i da bi trebalo da stvore preduslove za njegov nastavak.

Ali, prema mišljenju analitičara, već postoji dilema hoće li budući dijalog ostati u dosadašnjem formatu, pod pokroviteljstvom EU, ili će format evoluirati u međunarodnu konferenciju, prenosi Koha.

Politolog Ramuš Tahiri, govoreći za Radio Slobodna Evropa, smatra da je format dijaloga koji je omogućila EU dovoljan za nastavak razgovora Kosova i Srbije, jer i Beograd i Priština imaju za cilj pristupanje Uniji.

Prema njegovim rečima, do sada format dijaloga nije bio prepreka za napredak, već je prepreka ponašanje Srbije i Kosova, njihova očekivanja od tog dijaloga i platforme koje se međusobno potpuno razilaze.

„Kakva god bila verovatnoća, dijalog će se nastaviti po starom formatu, jer EU ne želi da propusti šansu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije“, istakaoje Tahiri.

Dok su parametri za dijalog već postavljeni, posebno od predstavnika SAD koji kažu da bi dijalog trebalo da proizvede međusobno priznavanje i dijalog dovede do normalizacije odnosa, objasnio je politikolog.

Evropska unija, kako je naveo, ne želeći da prejudicira, ne pominje međusobno priznavanje, već samo spominje normalizaciju odnosa.

Dodao je da u bilo kojem drugom formatu koji se može razviti kosovsko-srpski dijalog ne garantuje nikakav sporazum, jer je sporazum predviđen kao vrsta kompromisa, „ali koji ne krši interese nezavisnosti i suvereniteta Kosova i ne umanjuje državnost Kosova“.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da se u praksi format dijaloga već menja.

Janjić je za RSE rekao da ta promena ne znači nužno i izlazak iz okvira normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, ali, kako je naveo, sada je jasno da je specijalni izaslanik SAD, bilo za dijalog, ili za Balkan, biti uključen u proces dijaloga, jer dijalog ima dve dimenzije, bilateralni Kosovo-Srbija, ali i regionalni uticaj, tako da će regionalna saradnja olakšati pronalaženje rešenja za određena pitanja.

„Dakle, ovo je novi format. Nije isključeno da će EU, koja ima glavni posrednik dijaloga - bilo da je to komesar za međunarodne odnose ili komesar za proširenje, o tome tek treba da se odluči -,takođe, imati posebnog izaslanika za dijalog, poput Ričarda Grenela, kako bi pratio dinamiku dijaloga i bio prisutan na sastancima strana da bi im pomogao“, naveo je politički analitičar.

Janjić je ocenio da ideja međunarodne konferencije za rešavanje spora između Kosova i Srbije odavno postoji, ali takva ideja isključuje dosadašnje obaveze za strane u dosadašnjem dijalogu u Briselu.

„Ono što može iskočiti je pitanje da li je poželjno više od ratifikacije eventualnog sporazuma od strane Generalne skupštine UN. Ako je samo ovo poželjno, s obzirom da se ovaj dijalog zasniva na odluci Generalne skupštine, tada im Rusija uopšte nije potrebna“, objasnio je Janjić.

Ali ako postoji takva ambicija - pre svega zavisi od Amerike i Brisela, a najmanje od Prištine i Beograda - da se uključi Rusija, tako da se rezolucija Saveta bezbednosti može promeniti, onda je moguće uvesti mehanizam sekretarijata u kojem bi bila Rusija. Možda čak i „ad hock“ konferencija na kraju procesa, koja bi saopštila dogovorene rezultate, istakao je analitičar.

Ovo drugo mi se čini prilično komplikovano i ako razumemo dinamiku rada američke administracije, to je skoro nemoguća misija, poručio je Janjić.