Nastić: Atmosfera u kojoj Srbi žive na Kosovu je zastrašujuća

Poslanica Levice u nemačkom Bundestagu Žaklin Nastić posetila u martu BiH, Srbiju i Kosovo jer je, kako kaže za N1, htela da stekne lični utisak o ljudima, da stekne uvid u funkcionisanje pravne države i funkcionisanje suživota.

Dodaje da joj jo to naročito bilo važno jer je Nemačka, kako navodi, „podsticala protivpravni napad na Srbiju (1999) i priznala je Kosovo“.

Kada se radi o njenim utiscima sa Kosova, kaže da je morao da je prati naoružani policajac radi njene bezbednosti, što, kako ocenjuje, dosta govori o situaciji tamo.

Bila je, navodi, i u Gračanici i dodaje da je uplašila žica kojom je opasan taj deo usred Evrope.

„Manastir mora da se štiti kao i svi manastiri tamo, i to je zastrašujuće“, ističe.

Posetila je i ranjene dečake Stefana Stojanovića i Miloša Stojanovića, na koje je pucano na Badnji dan, jer u Nemačkoj neki vodeći političari tvrde da je njihov pokušaj ubistva delo srpskog stanovništva.

Bila je i kod gradonačelnika Štrpca i u Severnoj Mitrovici, gde je pričala sa predstavnicima Srpske liste.

„Atmosfera u kojoj Srbi žive na Kosovu je zastrašujuća, i malo me je podsetilo na situaciju sa Izraelcima i Palestincima“, kaže u N1 Studio Live.

Dodaje da je videla stvari koje joj ukazuju „na eskalaciju ponašanja režima u Prištini, svakodnevni život se ograničava i tako se sprečava suživot“.

Napadi su sve češći, navodi i podseća na Molotovljev koktel koji je bačen na crkvu u Prizrenu na Uskrs.

„Čujem informacije da se ne gone i ne rešavaju ti slučajevi“, kaže i dodaje da je važno što je američki ambasador na Kosovu izrazio zabrinutost zbog te situacije i tražio istragu o takvim napadima.

Smatra da „vlada u Prištini nije uverljiva kada kaže da na njihovoj strani postoji volja za miran suživot i zato je važno da EU prati poštovanje ljudskih prava na Kosovu“.

Ističe da ona lično i njena stranka ne priznaju nezavisnost Kosova i da će pričati sa kolegama o svemu što je videla.

„Važno je da se okrene reflektor javnosti, da se razgovara o ovim temama, važno je ukazati na okolnosti i otvoreno i iskreno pričati o rezultatima rata koji je vođen tamo (1998. i 1999).

Boravila je i u Srbiji gde je, prema njenim rečima, pričala sa raznim političarima.

„Radilo se o tome da se rešavaju posledice bombardovanja u Pančevu i korišćenja osiromašenog uranijuma i da se ubuduće spreči bombardovanje uranijumom. To je veoma opasno oružje i opasno je slati ga sada u Ukrajinu, ne samo za korišćenje protiv ruskih vojnika, već je loše i za Ukrajince“, ističe.

Razgovarala je i sa udruženjima koja traže nestala lica na Kosovu, poručujući da je za to potrebna podrška zapadnih država koje su učestvovale u ratu.

„Države ne otvaraju dosijee kako bi ljudi pronašli mesta gde su ljudi sahranjeni“, kaže i podseća i na izjavu Karle del Ponte da Zapad nije ponudio pomoć za rešavanje nekih ratnih zločina.

Govorila je i o pritisku na Srbiju da se pridruži sankcijama protiv Rusije, kojima se, kako ukazuje, najveći deo sveta nije pridružio.

„Ljudi u Srbiji su mnogo toga doživeli, doživeli su napad NATO, koji je bio kršenje međunarodnog prava i osećaju nepravdu“, zaključuje.

Komentarisala je i zahtev Zapada da Srbija prizna Kosovo, ocenjujući da bi „priznanje Kosova značilo i priznanje da je taj rat bio validan“.