Nastić: Nemačka mora konačno da uzme u obzir srpske interese na Balkanu

Žaklin Nastić
Izvor: Žaklin Nastić

Poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu za neke je sigurno iznenađenje, jer je izostala uobičajena najava, ali i zbog oštrih kritika Berlina na račun Srbije, kaže za Kosovo onlajn poslanica Bundestaga Žaklin Nastić i dodaje da dolazak predstavnika nemačke automobilske industrije sa kancelarom ilustruje ekonomski interes Nemačke za Srbiju.

Nastić je istakla i da Nemačka konačno mora da uzme u obzir srpske interese na Balkanu umesto da ga tretira kao „zadnje dvorište“, a da bi upravo ravnopravan dijalog između Berlina i Beograda bio prvi korak u tom pogledu.

"Poseta kancelara Olafa Šolca Beogradu sigurno je za neke iznenađenje, jer ova radna poseta, za razliku od uobičajene, nije bila unapred najavljena, a pogotovo zbog veoma oštrih kritika Berlina na račun Beograda, iako su odnosi, posebno ekonomski, između Nemačke i Srbije - ključne zemlje Zapadnog Balkana, ojačani u poslednjih 10 godina. Sa Šolcom su i predstavnici velikih nemačkih automobilskih kompanija, što ilustruje ekonomski interes Nemačke, najvećeg ekonomskog partnera Srbije, za Beograd", kazala je Nastić komentarišući Šolcovu posetu.

Na konstataciju da su Šolc, ali i drugi nemački političari, poslednjih meseci kritikovali vlast u Beogradu, posebno predsednika Aleksandra Vučića, te da su bili primetni pokušaji nemačkog mešanja u izbore u Srbiji, a da je kancelar danas u Beogradu, te pitanje šta se iza toga krije, odgovara da nemačka vlada, a posebno mediji, napadaju Srbiju i Vučića zbog stava prema Rusiji i Kini, a neutralnu poziciju Srbije vide kao opasnost, pa pokušavaju, kako kaže, da "politikom prezira" i pokušajima mešanja u unutrašnje stvari Srbije, ostvare uticaj i svoje geopolitičke interese.

"Posle izbora u decembru prošle godine, bilo je pokušaja da se prekroji volja birača uz pomoć masovne političke i finansijske podrške delu opozicije, preko zapadnih ambasada i političkih fondacija, kao i kroz medijske kampanje. Šolc je posebno kritikovao stav Srbije i tokom svoje poslednje posete Beogradu 2022. godine, za koji smatram da je racionalan u interesu Srbije i njenih građana. Nemačka ne bi trebalo da se meša u unutrašnje stvari drugih zemalja. Evropi su potrebni mir i stabilnost umesto novih pokušaja rušenja“, poručila je Nastić.

Na pitanje da li se promenila politika nemačke vlade prema Srbiji, navela je da „semafor koalicija“ vodi veoma agresivnu spoljnu politiku koja zanemaruje interese drugih zemalja, pa se, kaže, ona sigurno nije Šolcovom posetom.

"Čak naprotiv, poseta još jednom pokazuje da su se nemačka vlada i EU našle u ’škripcu’ zbog potpuno iracionalne politike sankcija prema Rusiji. Zbog ogromne zavisnosti od sirovina, sada moramo da tražimo zamenske partnere umesto Rusije i Kine da bismo kupili, na primer, litijum. Istovremeno, uprkos njihovoj sopstvenoj zavisnosti od sirovina, pokušavaju da se nateraju zemlje poput Srbije, koje odbijaju da uvedu sankcije Rusiji, da se ekonomskim pritiskom pridruže Nato bloku, predvođenom SAD, protiv Moskve i Pekinga. Međutim, kao i sa Mađarskom ili Turskom, i sa Srbijom će to teško ići", uverena je Nastić.

Poručuje da nemačka vlada i kompletan Zapad moraju konačno da shvate da je vreme upravljanja drugima prošlo i da je „globalni jug“ razvio novo samopouzdanje koje takvu politiku čini mnogo težom.

"Nemačka vlada mora konačno da uzme u obzir srpske interese na Balkanu umesto da ga tretira kao zadnje dvorište. Hitno je vreme za preispitivanje takve politike. Intenzivan ravnopravni dijalog između Berlina i Beograda bio bi prvi korak u tom pogledu", navela je Nastić.

Na pitanje da li je moguće da Srbija ima iskreno prijateljstvo ili partnerstvo sa današnjim Berlinom, s obzirom da je Nemačka inicirala Rezoluciju o genocidu u Srebrenici i zalagala se za nezavisnost Kosova i pristupanje Prištine međunarodnim organizacijama, izrazila je uverenje da se aktuelna vlada neće odreći ranije politike čijim se vođenjem kršilo međunarodno pravo.

Podseća da odavno poziva na značajnu promenu kursa savezne vlade u pogledu nemačke politike o Kosovu, i dodaje da se ne sme zaboraviti da je Nemačka, između ostalih, igrala vodeću ulogu u raspirivanju rata 1999. godine.

Ukazuje i da danas vladajuću koaliciju u Berlinu čine studenti onih koji su politički odgovorni za rat protiv Jugoslavije, poput ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, za koju kaže da je „štićenica Joške Fišera“.

"Ova vlast se neće okretati od tadašnje ratne politike, koja je kršila međunarodno pravo, kao što neće bitno promeniti ni sadašnju politiku u kojoj diplomatija i deeskalacija nemaju nikakvu ulogu. Umesto toga, nastavlja da se zalaže za jednostrane korake koji dalje manifestuju njenu fatalnu politiku, poput zalaganja za prijem Kosova u Savet Evrope ili Interpol", napominje Nastić.

Dodaje da je i Rezolucija o Srebrenici primer politike podela koju vodi nemačka vlada, po kojoj se žrtve instumentalizuju da bi se podstakle tenzije na Balkanu, u duhu politike „zavadi pa vladaj“.

"To dokazuje i celokupnu nemačku politiku dvostrukih standarda", zaključila je Nastić.