Nastić: Srbi na Kosovu suočavaju se sa ograničavanjem verskih prava i kulturnog nasleđa

Bivša poslanica nemačkog Bundestaga Žaklin Nastić ocenila je da se Srbi na Kosovu suočavaju sa ograničavanjem verskih prava i ugrožavanjem kulturnog identiteta, navodeći da bi eventualno uvođenje obaveze da hodočasnike prate licencirani albanski turistički vodiči predstavljalo dodatnu prepreku za vernike i još jedan vid kontrole nad srpskim svetinjama.

Nastić je navela da, dok Evropa govori o verskim slobodama i ljudskim pravima, Srbi na Kosovu doživljavaju šikaniranje i na tom polju.

„Sada bi hodočasnici, koji vekovima posećuju svoje svete manastire, trebalo da budu tretirani kao turisti. Oni koji žele da se mole Bogu trebalo bi da se povinuju pravilima albanskih vlasti, koje, iz perspektive Srba, sve više potiskuju njihovu istoriju, identitet i kulturno nasleđe na etničkoj i verskoj osnovi – zahvaljujući takozvanom 'oslobodilačkom ratu' Zapada“, napisala je Nastić na društvenoj mreži „X“.

Navela je da je lično posetila Gračanicu i da joj je, kako je istakla, u sećanju ostala slika manastira pod zaštitom bezbednosnih snaga.

„Tu sliku nikada neću zaboraviti: bodljikava žica, pripadnici bezbednosnih snaga i manastir koji mora da bude čuvan. Ko je jednom bio tamo, odmah shvata da ta mesta nisu turističke atrakcije, već svetinje jednog naroda koji se decenijama bori za očuvanje svoje istorije i vere i koji usred Evrope mora da ih štiti od napada, jer je Kosovo i Metohija, prema ovom stavu, protivno međunarodnom pravu, ratom pretvoreno u veštačku državu. Brojni napadi na srpske pravoslavne crkve i manastire, kao i martovski pogrom iz 2004. godine, i danas su deo te surove stvarnosti“, istakla je ona.

Govoreći o mogućnosti uvođenja obaveze da hodočasnike prate licencirani turistički vodiči, Nastić je ocenila da to za mnoge Srbe ne predstavlja neutralnu administrativnu meru, već pitanje kontrole nad kulturnim i verskim nasleđem.

„A sada bi upravo oni koji dolaze da se mole trebalo da budu u pratnji 'državno' licenciranih albanskih turističkih vodiča? Za mnoge Srbe to s pravom nije neutralna administrativna mera, već još jedan korak ka preuzimanju kontrole nad njihovim kulturnim i verskim nasleđem i njegovom potiskivanju. Manastiri Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška vekovni su svedoci srpske istorije. Oni zaslužuju zaštitu, a ne političko prisvajanje. Verska sloboda podrazumeva i to da vernici mogu da posećuju svoje svetinje bez nepotrebnih državnih prepreka. Upravo bi te prepreke, prema ovom stavu, sprovodili okupatori“, zaključila je Nastić.