Nič: Sever Kosova najhitniji nerešen sukob u regionu, potreban veći angažman Nemačke

Milan Nič iz Nemačkog saveta za spoljne poslove (DGAP) ocenjuje u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da je najhitniji nerešeni sukob na Zapadnom Balkanu - sever Kosova i dodaje da Nemačka treba više politički da se angažuje, naročito kada se ima u vidu sve manja uloga SAD u regionu.

Iako, kako kaže, postoji i "unutrašnja situacija u Bosni i Hercegovini", tamo je i prilično stabilna "međunarodna diplomatska infrastruktura".

"Na severu Kosova situacija je krhkija. Mislim da se čeka utakmica ne samo za američke izbore, već i na kraj rata ili na neku vrstu razvoja u ratu s Ukrajinom, koji će uticati na ukupnu evropsku sigurnosnu situaciju i koji će stvoriti neki svojevrsni novi presedan, takođe za Zapadni Balkan", ocenjuje Nič.

Prema njegovom mišljenju, na severu Kosova se u poslednjih godinu-dve dogodilo više stvari nego u poslednjih nekoliko godina.

"To je potpuno nova situacija. Sada je specijalna policija Kosova ta koja kontroliše situaciju na terenu. Beograd gubi, jer su se Srbi povukli iz institucija. Pogrešili su i ne znaju kako da se vrate. Mislim da smo na samo nekoliko koraka od ozbiljne eskalacije situacije na severu Kosova. Do sada se to nije dogodilo. Mislim da postoji pažljiv pristup s obe strane kako bi se to sprečilo, ali postoje neke male situacije na terenu koje mogu eskalirati", navodi. 

Govoreći u ulozi Berlina u odnosima Beograda i Prištine, Nič podseća da je upravo Nemačka ubedila Kurtija da ukloni blokadu na uvoz robe i "našla praktično rešenje za problem".

"Naravno, predstoje izbori na Kosovu i ovaj obračun sa Beogradom je važan za Kurtija. Ali ako sutra dođe do nove krize, ko će pokušati da je reši? Ko će pohrliti u Beograd i Prištinu? Evropska komisija? Odlazeći visoki predstavnik Borelj? Amerikanci ne. Mislim da je Nemačka - među silama Kvinte - ta koja još uvek ima kapacitet, iako se i ona kreće ka sopstvenim saveznim izborima", ocenuje.

Smatra da je ono što se dogodilo na samitu Berlinskog procesa prošle sedmice bio "uspeh i dobar primer".

"Nemačka treba da se više politički angažuje, da se suprotstavi nekim unilateralnim potezima, da se nosi s vladama i liderima jednim po jednim, i da da prioritet onome što je važno da se ceo region drži pod kontrolom i na putu ka svojevrsnom poboljšanju i integraciji", navodi.

Nič ističe da bi Brisel, pod Kajom Kalas kao visokom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku trebalo da uradi više.

"Ona i njen tim bi trebalo da posvete više pažnje dešavanjima na Zapadnom Balkanu, uz neku vrstu leteće diplomatije i direktnog uključivanja. Od Berlina i Pariza takođe zavisi kako će sarađivati sa Londonom kako bi nadoknadili smanjeno učešće Vašingtona", smatra ovaj istraživač.

Američki angažman će biti smanjen, i sa Haris i sa Trampom

Govoreći o upozorenjima američkih diplomata upućenih Aljbinu Kurtiju, Nič ocenjuje da je Vlada Kosova, pod Aljbinom Kurtijem, "naučila od Beograda da radi jednostrano i odlučila  da uspostavi neke činjenice na severu Kosova, fokusirajući se na održavanje popularnosti i moći na Kosovu".

"Do sada je to uspelo, čak i po cenu određene diplomatske izolacije od svojih glavnih partnera - kao što smo mogli videti pre samita Berlinskog procesa", ukazuje. 

Ipak, ko god da bude pobednik američkih izbora, uloga SAD će se smanjivati i menjati, pa će sukobi koji ostaju nerešeni poput ovog između Kosova i Srbije, zahtevati "ozbiljniju posvećenost EU i Nemačke".

"Ako Tramp pobedi, biće više angažmana na visokom nivou na Zapadnom Balkanu, ali će fokus biti na poslovnim interesima. Ako Haris pobedi, doći će do nekog kontinuiranog odvajanja od regiona i više predaje Evropljanima. Pitanje je koliko su oni spremni da preuzmu veću ulogu, da kompenzuju američki uticaj?! Zato što su SAD glavni partner u rešavanju nerešenog sukoba (na Zapadnom Balkanu), još od 90-ih godina. Ali sada se američko interesovanje promenilo", kaže istraživač.

Po njegovoj oceni, era liberalnog intervencionizma, "ili SAD kao svetske policije", dovodi se u pitanje unutar samih SAD, a to će smanjiti njihovu ulogu na Balkanu.

"Bajden je bio poslednji predsednik koji se lično bavio politikom na Balkanu, koji je upoznao lidere. Sada ćemo imati manji angažman SAD i nismo spremni za to. To znači da ćemo imati više sigurnosnih rizika, posebno ako je izazvan Nato", zaključuje.

Vašington računa na podršku zemalja u regionu Ukrajini

Nič smatra da je najkritičniji izazov u regionu duga stagnacija - kako u pogledu regionalnog upravljanja, tako i u smislu nedovoljnog ekonomskog napretka, odnosno poboljšanja života ljudi. A to, dodaje, prati kontinuirani egzodus ljudi produktivne dobi i nedostatak nade u bolju budućnost, kao i veoma spora integracija u Evropsku uniju.

U nedavnom članku je govorio o "realističnom zaokretu" u američkoj diplomatiji, a to objašnjava činjenicom da otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, američka politika prema Evropi davala je prioritet podršci Ukrajini i sve ostalo je bilo strukturirano oko toga.

"Realistička politika na Zapadnom Balkanu znači da Vašington računa na dobre odnose sa ključnim zemljama, uključujući Srbiju, koja tiho snabdeva Ukrajinu municijom i oružjem i održava dobre odnose sa Kijevom, a da to javno ne kaže. Predsednik Vučić je u redovnom kontaktu sa predsednikom Zelenskim. SAD računaju na ovu podršku koju nudi Srbija, i ne 'povlače' (poteze) protiv Vučićeve politike u regionu", objašnjava.

Na isti način kao što računaju i na druge zemlje ili lidere na Balkanu koji podržavaju SAD u ovom prioritetu, zaključuje Nič.